Жене и насиље

Насиље над женама подразумева сваки чин родно заснованог насиља које за последицу има физичку, сексуалну, психолошку повреду жене. Такође, у насиље се сврставају и претње таквим радњама, као и присила или лишавање слободе, у јавности или у приватном животу.

То је глобални феномен који погађа жене и девојчице широм планете, у свим државама и културама, без обзира на друштвено уређење, религију, вредности и ставове. 

Насиљу су посебно изложене жене из маргинализованих и вишеструко дискриминисаних група: Ромкиње, жене са инвалидитетом, избегле и расељене жене, жртве рата, жене које живе у истополним заједницама, жене са психички измењеним понашањем, жене зависне од алкохола, дроге и лекова, жене са ХИВ/АИДС вирусом, хроничне болеснице, мигранткиње, самохране мајке, сиромашне или економски зависне жене, женска деца, старице, жене из сеоских средина и друге вишеструко дискриминисане групе.

Због разорних последица које изазива, насиље над женама једна је од основних препрека за хармоничан, хуман и демократски развој друштва. Протеклих деценија донет је низ међународних докумената и препорука којима се указује да је дужност државе да јасно дефинише поједине облике насиља над женама и да изгради ефикасне и делотворне инструменте за заштиту жена од насиља; да заштити право на живот, слободу и личну сигурност жена; да спречи насиље, без обзира на то где се оно догађа, а да женама које су преживеле насиље пружи свеобухватну правну заштиту, социјалну и економску помоћ и подршку ради изласка из ситуације насиља и ублажавања штетних последица које је оно изазвало.

Не постоје прецизни подаци о обиму и распрострањености насиља над женама у нашој земљи. Већина података обезбеђена је захваљујући истраживањима невладиног сектора и они показују да је тај вид насиља веома раширен, чему су, поред патријархалног односа међу половима, допринели и тешка економска криза, избеглиштво, расељавање, ратно окружење, као и процеси ретрадиционализације.

Најчешћи видови насиља над женама у Србији су насиље у породици или у партнерском односу, сексуално насиље над женама и трговина женама.

Према овим истраживањима, скоро свака друга жена доживи неки облик психичког насиља у породици, свака трећа жена доживи физички напад од неког члана породице, док се свакој четвртој прети насиљем. У више од 92% случајева починилац је био супруг или партнер са којим жена јесте, или је била у браку или у партнерској заједници. Осим широке распрострањености, породично насиље  карактеришу и дуготрајност и континуитет у испољавању.

Лично искуство сексуалног злостављања или узнемиравања претрпела је свака осма адолесценткиња, а две трећине њих описало је да су им познати случајеви из непосредне околине. Како је у истраживањима велики проценат жена које одбијају да одговоре на питања, и како су евиденције које се воде у установама за то задуженим често непотпуне, може се са сигурношћу рећи да је „тамна бројка" ‒ односно обим насиља које није пријављено ни евидентирано ‒ и већа.