Откривене спомен-плоче оснивачима Факултета политичких наука

У холу Факултета политичких наука откривене су спомен-плоче у част професорима др Радославу Ратковићу и др Најдану Пашићу, оснивачима Факултета.

У холу Факултета политичких наука откривене су спомен-плоче у част оснивачима факултета проф. др Радославу Ратковићу и проф. др Најдану Пашићу. Говорници су били декан Факултета политичких наука проф. др Драган Р. Симић, проф. др Драган Сименуовић, архитекта Иван Ратковић ‒ син професора Ратковића, проф. др Милан Јовановић и директор канцеларије за Косово и Метохију Владе Републике Србије Марко Ђурић ‒  унук професора Пашића.

„У протеклих четрдесет осам година Факултет је прошао кроз важан период свестраног развоја да би данас постао водећа институција не само у нашој земљи већ и у региону", рекао је проф. др Симић. Декан је такође казао да је и сам имао част да буде студент ових професора. Додао је да се у сусрет педесетогодишњици Факултета са поносом сећамо професора Ратковића и професора Пашића, који су постали друго име те институције.

Велико пријатељство двојице професора 

„Ризиковали су много тога да би створили Факултет политичких наука у социјалистичкој држави, што је у оно време сматрано за јерес. Професор Ратковић је предавао на Правном факултету, где је могао да остане ушушкан, али је направио одлучан корак и постао један од оснивача Факултета политичких наука", изјавио је професор Симеуновић. Симеуновић је истакао да га се сећа као бриљантног предавача чије су речи са предавања могле директно да се пренесу у књигу.

„Неизмерно сам захвалан декану Факултета професору Симићу, професору Драгану Симеуновићу и мом пријатељу Дарку Надићу без чије се помоћи ово не би остварило", казао је син професора Ратковића, Иван Ратковић. Осврнуо се на велико пријатељство двојице професора чије је дружење изнедрило допринос многим културним институцијама и Факултету.

„Добро је што се наш Факултет сећа својих оснивача којима смо сви дужни понешто. Заслужују да их се сећамо, јер ако то не радимо неће се сећати ни нас", нагласио је проф. др Милан Јовановић. Он је као студент професора Пашића истакао да је професор држао корак са савременим трендовима политикологије у свету, као и то да је више одговарао ентузијастичном истраживачу него кабинетском типу професора.

„Оци оснивачи су се бавили и теоријом и праксом, спознавши значај науке као нужног предуслова за остваривање друштвеног благостања и просперитета. Они су дали највећи лични допринос који су као појединци могли да пруже академској заједници", навео је Марко Ђурић. Ђурић је додао да ће се трудити да наставе започето, „са жељом да то буде препознато у свим сферама друштва".

Приредила: Маја Стојановић 

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 27. септембар 2024.
26° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи