Хабл ће бити замењен новим супертелескопом

Телескоп Џејмс Веб, чије је лансирање предвиђено за 2018. годину, замениће чувени телескоп Хабл који кружи у Земљиној орбити на 450 километара висине и више од 25 година посматра најдаље и најмистериозније објекте познатог свемира.

Подаци које је Хабл послао представљају прекретницу у спознаји еволуције и развоја универзума, рађања и смрти звезда, доказивања постојања црних рупа и све бржег ширења космоса. Обиље информација које је телескоп прикупио током година оперативне употребе представља, између осталог, основ теорије рађања космоса у такозваном Великом праску. 

Нова генерација телескопа

Радови на телескопу Џејмс Веб, који је име добио у част другог директора Насе, најзаслужнијег за спровођење Аполо програма који је кулминирао спуштањем човека на Месец, почели су 1996. године.

Тај изузетан подухват резултат је 20-годишњег удруженог напора Насе, Европске свемирске агенције и Канадске свемирске агенције.

По лансирању, предвиђеном за октобар 2018. године, телескоп Џејмс Веб наследиће времешни Хабл. Такође ће инкорпорирати мисију СПИЦЕР - тражење и класификацију екстрасоларних планета.

Са главним огледалом пречкника 6,5 метара, нови телескоп је седам пута моћнији од Хабла, чије главно огледало има само 2,4 метара.

Величина огледала и опрема која представља последњу реч аеронаутике и оптике омогућиће научницима да завире у свемир много дубље него што је то могуће данас.

Мисија ће остати концентрисана на тетекције првих галаксија које су се формирале после Великог праска, као и на проучавање најдаљих објеката путем којих је могуће прорачунати старост космоса. Снагу овог телескопа најбоље илуструје изјава директора пројекта нобеловца Џона Мадра да ће моћи да детектује топлоту тела пчеле на удаљености Месеца.

„Ако бисмо желели да знамо да ли нека планета има довољно воде да би постојао океан на њој, мислим да бисмо то могли сазнати", додао је Медер.

Инфрацрвена астрономија

Телескоп Џејмс Веб видеће далеко прецизније захваљујући технологији базираној на инфрацрвеном зрачењу. Уграђени инструменти представљају врхунац савремене технологије и омогућавају много прецизнију идентификацију најудаљенијих објеката дубоког свемира.

У наредне две године сви делови ће пре коначног склапања бити подвргнути серији озбиљних тестова како би се осигурало његово функционсање у екстремним условима међупланетарног простора.

То укљујучује осетљивост на вибрације, звучне и гравитационе таласе, па и могућности судара са космичким отпадом, будући да ће бити лансиран иза Месеца, што искључује могућност интервенције у случају квара.

„Оно што смо научили код квара на Хаблу јесте да ако ти је до нечега стварно стало, увек добро промилиш", додао је Медер.