Лекари из дијаспоре помажу деци оштећеног слуха у Србији

Важно је да се оштећење слуха открије одмах по рођењу детета. Ако се открије на време и лечи пре навршене дететове треће године, велики су изгледи да дете развије говор, да похађа редовну школу и води нормалан живот. „На хиљаду порођаја откривамо троје до шесторо деце са тим хендикепом, а обавимо три и по хиљаде тестова годишње. Потом рехабилитујемо слух, било слушним апаратима или имплантатима, а едукујемо и родитеље“, каже др Данијел Ђурашковић-Меглер, ОРЛ специјалиста у Детроиту.

Брачни пар лекара, доктор Бранка и Данијел Ђурашковић-Меглер, средином шездесетих година прошлог века дипломирали су на Медицинском факултету Универзитета у Београду. После обављеног стажа, отишли су у Америку на специјализацију. Бранка је специјализирала анестезију у кардиохирургији, а Данијел ОРЛ са суспецијализацијом рака врата и главе.

После повратка у Београд, њу је чекала понуда у тада новоотвореној клиници „Драгиша Мишовић“, али се њему није пружила прилика да примени научено. Нису имали стан па су поново спаковали кофере и упутили се у Америку.

„Због промена у америчком здравственом систему 1965. године, била је несташица лекара па су се за нас и наше специјализације у Детроиту отимали. Тако смо започели лекарске каријере“, каже др Бранка Меглер.

После вишедеценијског стажа обоје су угледни чланови лекарске заједнице у Детроиту, a Данијел је на челу највеће приватне праксе у држави Мичиген и председник управног одбора организације болница у том делу Америке.

Оно што се у Србији о др Меглеру не зна јесте то да је велики хуманитарац, који је у неколико наврата слао велику помоћ болницама у Србији.

„Ја сам хтео и могао да помогнем, а једино ми је било важно да помоћ стигне ономе коме је и намењена. Посредством америчког огранка Фондације 'Лајф лајн' принцезе Катарине Карађорђевић, послао сам за српске болнице 180 аутоматских, електричних кревета за интензивну негу, а потом још педесет. Био сам врло срећан када сам добио информацију да су расподељени у болницама на Бежанијској коси, у Аранђеловцу, Пожаревцу...“, прича доктор Меглер.

Решио је да помогне и деци оштећеног слуха у Србији. У чувени специјални камп у Детроиту (The Holley Family Village), у коме три месеца преко лета бораве деца и родитељи из целе Америке не би ли се, под лекарским надзором, обучили како се носити са оштећеним слухом, почео је да доводи и децу из Србије.

„Прошле године ту су боравиле мајка, дете и две професорке из школе 'Стеван Дечански', а ове године дечак и девојчица и опет учитељице из те школе. Циљ ми је био да се сличан програм организује и у Србији“, истиче др Меглер.

Детроит отворен за госте из Србије 

Пројекат помоћи, брачни пар Ђурашковић-Меглер финансирао је сопственим средствима.

„Схватио сам да програм може да се прошири и да у камп али и ОРЛ центар 'Лејк Шор', осим деце и наставника, долазе и моје колеге лекари на обуку и упознавање са најсавременијом опремом и праксом. Зато сам у Грос Поинту (предграђу Детроита) организовао добротворну вечеру на коју сам позвао и директоре клиника, лекаре, представнике српске цркве и заједнице. Успели смо да прикупимо довољно средстава да у наредних пет до десет година деца из Србије, професори из школе 'Стеван Дечански' и лекари са клинике за ухо грло и нос редовно буду у нашем центру у Детроиту“, задовољно подвлачи др Меглер.

На вест да је „Блиц фондација“, уз покровитељство РТС-а, набавила апарате за проверу слуха код новорођене деце и да је почела њихова расподела по породилиштима, др Меглер каже да је то за почетак фантастична вест, али да се упорно мора радити на отклањању глувоће као хендикепа.

„Ми у Београд, иако тамо више немамо родбине, долазимо бар једном годишње и ја сам импресиониран начином на који моје колеге у датим условима, пре свега када је опрема у питању, успевају да се носе са изазовима. Зато сам уверен да ћемо у сарадњи лакше превазићи њихове садашње тешкоће. Сви ми који овде живимо, поготово послератна генерација, имали смо дивно детињство, за Београд нас вежу дивне успомене, та држава нас је школовала и разумемо тешкоће са којима се Србија сусретала у последњих двадесетак година. Можемо да помогнемо и више, али мора се развити систем како да се та помоћ у земљи најбоље прихвати“, истиче др Меглер.