Претварање борбе у плес, а нападача у саиграча

Нападач у филозофији аикида није непријатељ и са њим не треба улазити у конфликт. Нападач је само једна препрека на путу, коју треба на првом месту разумети, а затим наћи најбољи начин да је пропустите. Борба се стога не види као сукоб, већ врста заједништва у ком је циљ одбране блокирање нападачке енергије напада. „Повредити противника значи повредити самог себе. Контролисати агресију без наношења повреде је уметност мира" рекао је Уешиба.

Техника је створена комбинацијом постојећих традиционалних борилачких вештина попут џуџице и кенџицуа. У аикиду нема директних удараца ногама, све се заснива на полугама и блоковима. Циљ је полугом оборити нападача на земљу или блокирати му зглобове тако да он вас не може да повреди. Онај који се брани се увек прилагођава нападу, поставља се тако да се стопи с нападачем, искористи његову нападачку енергију и смири је.

Све технике захтевају пуно покрета, због чега некима могу изгедати као плес, али се контакт с противником заснива на потезима руку. У борби се често користи и оружје, обично штап - јо, дрвени мач - бокен или нож - танто.

Никада није касно да почнете да се бавите аикидом

Ништа у аикиду није важније од редовности тренирања. То није вештина која се учи тако што доживите откровење и одједном постанете аикдока. Отуда и реч пут „до" у називу ове технике (као и џудо, кендо, такевандо итд.). Тим путем се иде целог живота, не у циљу постизања неког конкретног успеха, попут одличја, пехара или медаља. У аикиду нема такмичења. Напредак се огледа у истрајности и саморазвоју.

У аикиду постоје појасеви, односно степени. Почиње се од шестог кјуа, а када стигнете до првог, прелазите на први дан. Док сте на кјуовима носите бели појас, који се претвара у црни када стигнете до првог дана. Аикидоке имају обичај да кажу да сте спремни да замените појасеве тек када вам бели појас сам поцрни од силног коришћења.

Напредак у данима не зависи само од техника које сте савладали, већ и од година које су вам протекле у тренирању. После четвртог дана више нема полагања. Прелазак на сваки следећи је врста почасти коју вам аикидо заједница додељује због ваших заслуга и доприноса. Никада није касно да почнете да се бавите аикидом, али је увек рано да престанете.

Завршићемо како смо почели - једном јапанском причом. Кључ за њено тумачење потражите на тренингу. Постојала су два најбоља ковача мачева. Ипак, један је морао бити бољи. Да би сазнали ко је тај, бољи од најбољих, поболи су свако свој мач у поток, оштрицом на горе. Сваки суви лист који је ношен водом наишао на један мач, био је пресечен на пола. На други мач није наишао ни један лист.