На раскршћу времена ‒ британски археолози у посети Србији

На раскршћу времена и путева недавно су се нашли студенти и предавачи са Одсека за археологију и антропологију Универзитета у Кембриџу. Они су обишли нашу земљу и најзначајније археолошке локалитете. О седмодневном путешествију, и томе како су доживели српску археологију и историју, говоре у специјалној епизоди серијала „Сутра сам ја“. Какав је утисак Србија оставила на госте из Енглеске који раде и путују свуда по свету?

На раскршћу времена ‒ британски археолози  у посети Србији На раскршћу времена ‒ британски археолози у посети Србији

Наши гости из Енглеске у Србију су дошли први пут у потрази за новим сазнањима, са жељом да виде места о којима су учили. Ипак, њихова очекивања су премашена, јер су се нашли на простору са динамичном историјом: некадашња велика раскрсница путева оставила је у наслеђе јединствена археолошка богатства, којима се данас цео свет неизмерно диви. Места која су обишли сведоче о времену које је трајало готово девет миленијума. То су места која приповедају, инспиришу и призивају сећања на винчанске градитеље, лепенске сакупљаче плодова, римске легионаре и цареве, средњовековне српске витезове, али и од Турака одметнуте хајдуке и жртве ратова. Србија очима странаца јесте јединствени музеј који се крије под нашим ногама.

„Нисам сигуран да овдашњи људи знају шта имају када је археологија у питању. Невероватна разноврсност локалитета и њихов квалитет је нешто што се не среће у другим деловима света. Можда постоје сјајна налазишта из одређеног периода, али толико изузетних локалитета из свих периода праисторије и историје нећете срести нигде другде. Тиме се треба поносити. Потребно је то и сачувати, али и посећивати и истражити" ‒ рекао је Ијан Остеричер, докторанд археологије на Кембриџу.

Оснивач и извршни директор Одељења за археологију на Универзитету у Кембриџу Кристофер Еванс бави се праисторијом, па је посебно одушевљен локалитетима који сведоче о винчанској култури из доба неолита - млађег каменог доба. То су налазишта у Винчи и Дреновцу. Центар ове важне културе био је у селу Винча, у периоду кад је европски неолит био на врхунцу. Винчанци су били технолошки најнапреднија цивилизација тога доба: открили су металургију, правили савршене куће и проширили културу од Карпата до Косова и Метохије.

„На британским универзитетима проучавамо винчанску културу јер она представља значајно европско наслеђе, али мислим да сви европски археолози треба да дођу и виде ископине уживо, садашње радове и куће на спрат. Водили смо много садржајних разговора и надам се да ће британски стручњаци почети да помажу. Надам се да ће и наши студенти долазити овамо, јер би били луди да пропусте овако вредна археолошка открића", истакао је Еванс.

Јединствене фигурине и оригиналне грађевинске творевине данас сведоче о времену винчанске културе. Лилијан Јаник, помоћник директора за истраживања и предавач на Одсеку за археологију, дошла је у Србију у потрази за фигуринама. Винча је први локалитет на којем је могла лепо да их види и анализира. Изненадиле су је фигуре мајки које доје, јер су мршаве. Како каже, такве фигурине је можда видела једном у Јапану, али нигде у Европи.

Снажан утисак на археологе из Енглеске оставила су налазишта из античког и римског периода. Није случајно што се на овим просторима родило осамнаест великих римских императора: Галерије, Максимин Даја, Константин Велики, Јустинијан и др. Ромулијана, Медијана, Ремизијана, Виминацијум, Царичин град (Јустинијана Прима) ‒ само су неки од локалитета које су обишли британски стручњаци, а који нас подсећају на то колико је територија данашње Србије била важна у време Римског царства.

Локалитети који причају приче о настанку хришћанства, дали су студенткињи докторских студија Еми Браунли инспирацију за даљи рад: „Бавим се настанком хришћанства у западној Европи, па је занимљиво то упоредити с оним што се може видети у источној Европи. Били смо у Царичином граду и једној од првих базилика. Оне доминирају градом, а у западној Европи то није тако. То је лепо поређење које свакако желим да унесем у свој рад. Желим и да Европу више посматрам као целину, уместо да размишљам само о западној Европи, јер ако то чиним, потпуно ћу другачије схватати хришћанство."

Много је аргумената који потврђују значај наших крајева за изградњу садашње Европе и европског идентитета, који је грађен каменом, духом, али и крвљу. После обиласка праисторијских налазишта, Ђердапске клисуре, римских локалитета, манастира Манасија, Ћеле куле и немачког концентрационог логора Црвени крст, британски археолози били су дубоко одушевљени, али и потресени. Закључили су да имамо дивну земљу, са импозантном прошлошћу, а да и оне лоше успомене не треба потиснути, јер су део српског наслеђа. И на крају, оставили су нам поруку да имамо велики потенцијал, благо за стране туристе и да би волели да поново дођу у Србију. 

Број коментара 5

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

среда, 25. децембар 2024.
2° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње