Кики Лесендрић: Нова песма „Пилота“ до краја године, концерт у Београду 27. марта

Кики Лесендрић основао је групу „Пилоти“ 1980. године. Пре три године, издали су 12. студијски албум Мали трагови на небу. Њихов дебитантски албум такође је био у издању ПГП РТС-а.

Како је изгледала та сарадња и можемо ли да кажемо да су 1980-те године биле врхунац популарности за Кикија Лесендрића?

Почетак 80-тих је био заиста занимљив за нас јер смо били клинци. Читава сцена је била млада, блесава, весела у целој Југославији. Беорад је био специфичан, имао је бенд у свакој улици, али смо се доста дружили са Загрепчанима, са њиховом сценом, са Сарајлијама, са Ријеком, Љубљаном. Било је супер, пуно младих људи и добре енергије. Нажалост, то је кратко трајало, можда две или три године, али остао је неизбрисив траг.

У том периоду и други извођачи су снимали Ваше песме – Викторија (Баракуда и Арија), Дејан Цукић (Долази тихо), Марина Перезић (Колачићи). Можемо ли да кажемо да је то заиста било неко златно доба музике или мислите да можемо да очекујемо и у будућности нешто слично?

Свака генерација има своје златно доба. Нама је то било, ја мислим, сигурно једно од најлепших периода што се тиче и музике, уметности, филмова, свега. Имао сам среће на крају тих 80-тих. Имао сам плочу за плочом, имао сам пуно сарадњи са врло занимљивим људима. Али, после неке паузе од десетак година, опет сам се вратио, тако да и 2000-те су ми биле исто тако добре као и 80-те.

Ми видимо да су четири деценије за Вас добре, публика заиста воли Ваше песме и албуме. Можете ли у будућности да нам најавите нешто што ће обрадовати Вашу публику?

Управо ремиксујем старе албуме, па их поново враћамо у неки нови сјај, звучно. А, с друге стране, снимићемо сингл сигурно до Нове године у Атини, вероватно, на Санторинију у једном дивном студију. Мало да побегнем од свог окружења. Сад су синглови океј. Албум захтева пуно времена и некако баш одузме време. Али, имам идеје, то је оно што је најважније. Имамо пуно и концерата, па онда то иде једно некако с другим.

Поменули сте окружење. Оно што знамо јесте да волите Баново брдо и Ваш студио на Ади Циганлији, где настају Ваше песме. Колико Вам је важно где их стварате и на који начин, и шта Вам је инспирација?

Свакако да је окружење јако битно. На крају крајева, у стара времена, студији су се правили тако да музичарима буде све супер. Атмосфера која ту влада је у ствари пресудна да музика настаје. Срећа моја, кад сам био клинац, наравно нисам имао свој студио, ишли смо, али смо имали добре пријатеље, од Енца Лесића па надаље, где смо снимали, где смо уживали. Тако да је и мој студијо доста инспиративан, бар за мене. Личи на један стан, уметнички стан. Супер је цело окружење, волим Аду, волим језеро, имам пуно животиња тамо, пуно пријатеља са којима се свакодневно дружим и наравно да настаје музика.

Дакле, обећавате нам да ће све бити као што је било и до сада и да публика може да буде мирна.

Свакако. Имамо, 27. марта концерт у МТС Дворани. До тада пуно концерата по региону. У сваком случају, не стајемо још увек.