Кики Лесендрић: Одлучили смо да концерт буде ретроспектива свих тих четрдесет и нешто година

Мали трагови на небу – на шта помислите када погледате у беле трагове на небу?

– Па некако, кад сам био мали, увек сам волео да гледам и у звезде и у Месец, у небо кад се појављују авиони. Некако подсећа ме на неко путовање, на нешто лепо. Увек ти мали трагови иду, али брзо и нестану, претворе се у оне пахуљице и онда их памтим.

У песми помињете и Џона Ленона, међутим у вашој каријери је један други Џони (Штулић) био пресудан. Је ли истина да вам је дао пресудан савет за вашу каријеру?

– Ми смо се дружили у то време. Он је већ снимао свој први албум. Ми смо били клинци који смо били жељни искустава и савета. Џонијеве песме на некој журци у Загребу сам први пут чуо. Свирао нам је и то ме у најмању руку потресло. Толико је било то квалитетно и другачије од свега осталог и онда ми је Џони био неко од кога сам волео да добијем савет.

Он је рекао: „Шишајте се на кратко, слушајте нову музику, хард рок је готов“. Кратак је био, али направили смо неку пробу у Београду, он се ту појавио и ја сам за неких десетак дана направио тај први албум, што ми се после никад више није десило да се тако брзо деси та стваралачка експлозија са којом сам био задовољан.

Џони је био и први гост на концерту у Загребу, тако да је на неки начин иницирао тај наш почетак. Он је на неки начин био и Боб Дилан Џек Кероуак. Све што смо волели некако се сублимирало у њему.

Често кажете да је реч пресудна за добру песму. И између осталих видела сам да су песме „Пилотима“ писали и Бајага и Балашевић. Колико су те речи заиста важне и пресудне, а колико је битна музика?

– Чини ми се на нашем поднебљу, на Балкану, да је реч најважнија. Ако је добар текст, без обзира да ли је музика хитична, да ли је песма добра, ако је текст онако, пола-пола, некако неће бити успеха. Али ако је добар реч, чини ми се да је увек то пресудно. Ја сам, од тих првих својих дана сам пазио на те речи. Стало ми је да то буде некако на начин како сам то замишљао кад сам био мали и како сам замишљао себе, ако неки пут дођем у ситуацију да снимим нешто.

Ђоле Балашевић ми је написао четири текста на музику и моју и Млађе Динкића, али у сваком случају то је било за мене импресивно искуство, с обзиром да он није тако често сарађивао са другим људима, а ми смо другари од мојих почетака. Некако смо се тако и упознали, дружили смо се све те године и Ђоле је у неком тренутку, стално смо се негде сретали, ајде напиши, напиши нешто и дошло до тога да напише те четири мени кључне песме, заиста битне.

Бајага је опет исто добио демо снимак, али буквално за два сата је написао речи, издиктирао ми телефоном и онако, баш ме другарски онако такнуо.

Шта можемо да очекујемо од вашег концерта? Шта ће бити ново?

– Некако смо одлучили да то буде ретроспектива свих тих четрдесет и плус година, четрдесет, ево сад и две, од изласка тог првог албума и сингла. Можда одсвирамо неке песме које не свирамо тако често. Имамо стварно пуно концерата и годишњих кроз каријеру, али генерално деси се да неке песме које ја волим једноставно упадну у неки џеп заборава и нема их често на сцени. И онда одлучио сам овог пута да одсвирамо пар песама са првог албума које волим. Онда тако извадио сам из нафталина неколико њих. Сигуран сам да то неће бити досадно публици.

Значи, то ће бити нешто из осамдесетих, што ће мени бити драго. А шта ћемо са млађом публиком? Знају ли они то?

– Имали смо концерт у Загребу где смо одлучили да свирамо онако како смо свирали 1981. године. Било је јако пуно младе публике на концерту и они су реаговали баш добро. Онако баш су нас погурали да у ствари идемо у том смеру да имамо тај звук како смо имали на почетку. Није то тако ни лако, да будем искрен. У овим годинама да будеш осамнаестогодишњак или седамнаестогодишњак, није баш једноставна енергија.

Читав концерт је замишљен као једно мало путовање кроз све те године. Кад се сад сетим 42 године, то је ужасно. Ужасно ми звучи пуно, али с друге стране, још увек имам жељу и енергију да опет снимим нешто ново.

Концерт је 3. новембра у МТС дворани. Имате ли неке госте изненађење?

– Те неке изненађујуће госте немамо. Али биће пуно људи који су мени значили кроз то моје путовање кроз музику. Биће неки дивни људи, виолине, млади људи, онда људи који нам раде бину, светло и тај креативни део који неки пут и запоставимо. Онда, биће ту музичари са којима сам свирао кроз ту моју каријеру и тако, то је то. Али нема спектакуларних имена међу овим гостима, или да кажем да ћу певати са Тонијем Цетинским у дуету. То сигурно не.