Јубилеј Вере Миланковић – 50 година на уметничкој сцени

„Мислим да музика у мени постоји од самог почетка. Имала сам срећу да је моја старија сестра учила клавир, онда сам ја по слуху ‘пипкала’ те композиције које је она свирала на клавиру, стога ја не знам када сам почела да учим музику. Заиста, то је почело по слуху, сасвим спонтано. Од онда, па и сада, мени стално нешто пева по глави, нека мелодија, песма или инструментална композиција, ја никада не живим без музике“, наводи Вера Миланковић.

Формално образовање почела је да стиче одласком у музичку школу, у којој се лепо снашла до трећег разреда ниже школе, до када је све свирала по слуху. Међутим, када јој је задата композиција коју њена сестра није свирала, установљено је да уопште не зна ноте.

„Ја сам сматрала да је нотни запис увреда за музику, касније сам као педагог схватила и зашто, али у то време за мене је то била само увреда и свођење музике на графику. Кључна личност за моје помирење са образовањем, где сам схватила да музика није само задовољство, уживање и емоција, него занат и вежбање, била је Мирослава Лили Петровић која ме је потпуно очарала кроз музику и захваљујући њој ја сам музичар“, објашњава проф. Миланковић.

Бавећи се падагошким радом схватила је да је колегама потребна подршка. Будући да постоји много стручњака који учествују у формирању младог музичара, а раде у сенци и немају концертну каријеру основала је Педагошки форум.

„Сматрала сам да је то просто дуг читавој војсци изузетно стручних људи, да могу да искажу шта и како раде са студентима. Како помажу да се изгради једна музичка личност. Ове године одржава се 26. Педагошки форум и моја млада сарадница, Милена Петровић, која је преузела у великој мери организацију и подигла Педагошки формум на виши, међународни ниво, одлучила је да ове године буде посвећен мени, што је заиста велика част. Морала сам да припремим материјале за све који ће говорити о разним аспектима моје делатности, а пошто ћу морати и да свирам, сада мало вежбам и враћам се у форму“, признаје професорка. 

Иако њихово познаство и пријатељство трају дуго, виолинисткиња Јелена Мишевић Вилке први пут је Веру Миланковић као композиторку доживела половином осамдесетих година док је свирала у Оркестру „Душан Сковран”.

„Наша челисткиња Сандра Берић је извела премијерно њен Концерт за виолончело и оркестар, с којим смо чак ишли и на трунеју у Енглеску. Ту сам је први пут упознала као озбиљну композиторку. Од тада пратим њен рад и јако је ценим. Са Вером сам имала прилику да сарађујем само као са композитором, мада сам имала прилику да чујем за њене педагошке успехе и идеје. Част ми је била што сам свирала њену Сонату за виолину и клавир и у Београду и у Немачкој, где живим и радим више од 30 година. Публика је заиста била одушевљена зато што је композиција врло разумљива. Без обзира на музичко образовање слушаоца јасно је шта је композиторка хтела да каже, а мислим да има и неке елементе популарне музике, што је јако битно јер је на тај начин блиска и широј публици“, наглашава Јелена Мишевић Вилке.

У склопу предстојећег 26. Педагошког форума који ће бити одржан од 20. до 22. октобра 2023. године, у Београду, Јелена Мишевић Вилке ће извести Сонату за виолину и клавир у пратњи пијанисткиње Раде Пећанац, на концерту у сали Музичке школе „Станковић“, у петак, 20. октобра. Композиције Вере Миланковић ће бити изведене и на концертима 21. октобра у Конаку кнегиње Љубице, а дан касније у Уметничком павиљону „Цвијета Зузорић“.