„Лето у граду", нова емисија Жикице Симића на Радио Београду 2 - као рок интермецо

Летње програмско освежење Радио Београда 2, биће пре свега музичка емисија са коментарима који се односе на историју и популарну културу у најширем смислу. Музика ће бити прилагођена летњој атмосфери, опуштајућа, забавна, слушљива.

Једном недељно Лето у граду ће имати и госта, који ће упознати слушаоце са својим музичким избором или најавити неки летњи музички догађај.

Публициста и рок критичар Жикица Симић већ пет година на Радио Београду 2 уређује и води емисију Неонска дуга, која ће и током лета бити на програму недељом од 18 до 20 часова.

Добитник је награде „Тања Петровић"  за изузетан допринос афирмацији културе и уметности за 2014. годину. У издању издавачке куће „Маркс и Блидс" 2012. године објавио је књигу Електрична застава: тајанствени воз за неонску дугу.

Каква је концепција нове емисије Лето у граду, која стартује на таласима Радио Београда 2?

-Ја не волим током лета било шта да радим, али овог лета бићу у Београду, па сам прихватио да радим ову емисију. Мада је темпо страшан, четири дана у недељи, сваког дана по један сат. Све емисије које сам радио до сад су биле једном недељно, а ово је новитет и за мене, не знам како ће то да иде. Размишљао сам шта и како, и онда сам схватио да то мора да буде некакав музички интермецо, односно рок интермецо, пошто сам ја превасходно оријентисан на рок музику.

Сви ми знамо да је Радио Београд 2 један бастион културе и уметности, са мноштвом сјајних емисија које се баве важним темама, и сад између свих тих емисија, које држе један високи ниво и које су интелектуалне и озбиљне, долази један сат, односно педесет минута рок музике. Покушавао сам да и сам себе задовољим и нађем дубље разлоге зашто бих ову емисију радио, и онда сам смислио и интимни разлог да за та два месеца, пуштајући те разноразне песме направим некакву потрагу за рок песмом, да откријем шта је заправо рок песма. Ево, ја се толике године бавим рок музиком и пуштањем рок музике на радију, и на крају сам дошао до закључка да је песма суштина свега.

Пуштаћу песме најразличитијих жанрова и праваца, разних годишта, и онда ћу слушајући све те песме покушати да пронађем шта је то рок песма, по чему се тај један уметнички облик, уметничка форма, разликује од нечег другог, од једне оперске арије, рецимо. Надам се да ћу наћи неки одговор за себе, а рачунам да ће успут и слушаоци пронаћи неки свој одговор. Ово није емисија која има неке велике амбиције, концепт је прилично лабав, пуштамо музику, причамо о песмама, покушавамо да будемо занимљиви, да људи када слушају знају зашто нешто слушају.

Да ли ћете можда кренути песмом Summer In The City grupe The Lovin' Spoonful, јер се емисија зове Лето у граду?

-Да, та песма је у шпици. Ја знам ту песму од кад знам за себе. Она се зове Лето у граду, али стварно својом атмосфером и доноси то лето у граду. То смо све покушали да искористимо у овој шпици, која је јако добра, бар ја мислим да јесте, а видећемо како ће је прихватити слушаоци. Ако се сећате, овом песмом почиње и филм Умри мушки, трећи део. И стварно мислим да кад одјекне та песма, која почиње јако занимљиво, то ће стварно бити знак да стартује педесет минута заиста аутентичне рок музике.

Биће и домаће музике, тако ће у првој емисији бити емитована група „Плави птичић" из Новог Сада. Они су кавер бенд, који је урадио један феноменалан посао ових дана. Урадили су свој препев песме Like a Rolling Stone Боба Дилана, и мислим да је тај препев успео сто посто, јер је суштина песме тачно погођена и одлично је одсвирано. По мотивима песме је направљена једна аутентична музичка творевина, тако да ће то бити домаћа песма емитована у првој емисији Лета у граду.

Поменули сте Боба Дилана, коме прослављамо осамдесети рођендан. Колико ће у ова два месеца емисија бити посвећена и неким великим музичким јубилејима?

Видећемо како ће нас ствари вући, четири су емисије недељно, а ако идемо у сусрет неком јубилеју то је увек добра поштапалица. Ево, баш ових дана је педесет година од смрти Џима Морисона. Најважније је да емисија не буде досадна.

Људи који слушају моје емисије знају на шта све то може да личи. А знате како кажу - не можеш старог пса да научиш новим триковима. Ја нисам спреман да правим нешто револуционарно ново, има чији је то посао, али ја ћу да направим ово о чему вам говорим и надам се да ће лепо да функционише.

Ипак, ваши слушаоци су навикли на тај један каснопоподневни термин, у последње време то је недељом поподне или вече, све зависи које је годишње доба. Некад је увелико вече, а некад тек сутон. Мени се чини да и та фина интимност завршетка једног викенда, та недеља поподне или вече носи једно специфично расположење, као да постоји неки забран, не само у тој доброј музици и причи, већ и у атмосфери. Са друге стране, чини се да сте у подне огољенији. Како се осећате поводом тог другачијег и новог термина емисије?

-Не збуњује мене тај термин, ја сам својевремено радио емисије и у том термину. Више ме интригира и збуњује то што ће емисија бити сваког дана, тај темпо, тај ритам, треба то издржати и треба бити занимљив. А перцепција се мења, неки људи кажу - баш супер, пошто је то у дванаест, онда треба пуштати неку лаку, лепу музику, коју ће људи у сред дана да слушају, не нешто што би слушали увече, неки тешки рок или психоделију. Опет, неки други кажу - пусти у подне нешто необично, нешто да буде још занимљивије, да пресече монотонију.

Видећемо, трагаћемо за правим концептом, најважнија је прва недеља, прве четири емисије, у односу на то како оне буду прошле, знаћемо на чему смо. Постоји идеја и да имам госта, једном недељно би било лепо, ако бисмо могли неког да угостимо, мада је летње време, питање је ко је доступан. Тај гост би био из света музике или популарне културе, а ако је из света музике моја идеја би била да он одабере две своје песме, а поред тога да слушамо неке његове омиљене песме других извођача и да, наравно причамо о томе.

Колико на избор песама које ћете пуштати утичу спољне околности: годишње доба, то какав вам је био дан, како сте расположени? Да ли можда некад дан раније или то исто јутро кад је емисија пожелите да промените листу?

-Моје емисије, Неонска дуга на пример, имају два тока. Један је да ја пуштам нове ствари, а други је тематски. Буду две где ја емитујем нове снимке, где покушавам да нешто афирмишем, а онда су друге нешто тематски изабрано из историје рокенрола. Не знам колико на избор утиче моје расположење, ја све мислим да ми садржај емисије диктирају догађаји. То је једна јако динамична област, много је нове музике, рок музика је музика која има историју, не само што је то историја од педесет или шездесет година, него што је то историја која је пуна разних догађаја, од афера до фестивала, успеха, стално се нешто смењује, стално неки датуми искачу, стално се нешто догађа, мени је све то јако занимљиво и увек ме инспирише да тражим неке песме, да нешто о чему прочитам пронађем, да оно што никад нисам чуо чујем, а онда то пустим слушаоцима. То је један истраживачки посао.

Неколико пута су вас номиновали за важне награде, неке сте и добили, Како себе видите са стране, ако можете из себе да се изместите? Да ли себе видите као тог неког одметника или каубоја из песме?

-Не, ја сам обичан човек, свакидашњи човек, радио сам неки посао четрдесет година, био сам затворски психолог, а ово са музиком је само аматерски. Ја имам афинитет ка митологији популарне културе, филмској митологији и рок митологији. А има неке сличности између рок музике и филма, то је нешто блиско мени, ја сам прво заволео филм, па сам онда преко филма, видевши да сви ти филмски јунаци настављају своје животе у рок песмама, заволео и рок музику.

То је нешто што мене фасцинира, ја нисам водитељ који ће да саопштава бројеве и информације, број лајкова и прегледа на Јутјубу, мене више занима та митологија која се провлачи кроз песме, нека универзална прича, пробудих се овог јутра, моје драге нема поред мене... то шта се дешава кад се пробудиш једног јутра, а ње нема, како то даље иде, колико то може да се пренесе у песму, колико после та песма може да комуницира са неким другим светом, то су неке ствари које мене занимају.

И то кад су жене као урагани, као код Нила Јанга...

-Да. И онда ја у том смислу покушавам да се бавим рок музиком. Мислим да су људи препознали тај мој приступ, нешто што је карактеристично за емисије, за текстове које сам писао, па и за књиге. Рецимо 2015, кад је било тридесет година Тајанственог воза, људи су организовали концерт, на коме су београдски рокери свирали песме које су слушали у Тајансвеном возу. Невиђен догађај, на коме су ти рокери са невероватним ентузијазмом приступили свирању, и публика је дошла из целе наше бивше домовине. Мислим да та моја емисија има неки свој језик и да зато има верну публику.

Ваше емисије и ви сами већ сте дуго део иконографије овог града... А да не причамо о томе како ће то временом патинирати. Нећемо откривати списак песама у првих неколико емисија Лета у граду, али пошто је лето, имате ли неке своје омиљене песме о овом годишњем добу?

-Ова коју смо већ помињали Summer In The City. То је песма која стварно одише том летњом градском атмосфером, а рецимо, сад ми пада на памет и она Дјевојке у љетњим хаљинама волим... „Хаустор". То је песма која баш има летњи штимунг.

Уље је на води. А онда кад дође јесен, па певамо September Gurls бенда "Big Star".

-Тако је, September Gurls. А до тада - Лето у граду.