Владимир Маричић: Зашто се џез не слуша онлајн

Најављујући свој нови компакт диск „Ибар” на коме је музика инспирисана српском традиционалном и фолк музиком, Влада Маричић осврће се на годину која је за нама, на то могу ли се концерти држати на интернету, објашњава како је открио колико су испреплетани џез и политика и говори какву „нову нормалност" прижељкује.

„Када је кренула пандемија осећао сам се толико очајно да нисам имао воље да вежбам ни колико је потребно да одржим технику, депримирало ме је оно што сам пратио у медијима, гледао сам серије и читао књиге”, каже у разговору за портал РТС-а џез музичар Владимир Маричић.

„Ми музичари смо, познато је, имали најмање могућности за рад током пандемије, а џез музичари посебно, због те клупске компоненте код наше музике. Негде је то и логично, музичари су и сами били у страху. Неки су и променили посао, бавили се другим стварима, а много колега је до тада живело само од наступања уживо."

„Неки од нас који имамо и статус и стаж преживели смо од ауторских права и хонорара од СОКОЈ-а, али је ситуација јако лоша."

О онлајн концертима

„Џез је изразито клупска музика, замислите атмосферу у Блу Ноуту у Њујорку, то су мали столови за три особе, збијени су сви, блиски, идеална средина за капљичне инфекције. Не знам за неку сличну врсту музику, класика се не слуша у клубовима, поп музика се слуша у већим просторима."

 „Када је почела пандемија сви су били збуњени, музичари очајни. Онда су кренули онлајн наступи. Али за то су потребни технички услови. Најмање једна мобилна и једна статична камера иначе је досадно ако имате две статичне. Нису сви имали такве услове."

„Интересовање људи је показало да то није то. Музичари су се после онлајн наступа осећали лоше или макар не као што су очекивали. Није лако гледати у ту мртву ствар (камеру) и претварати се да је жива."

„Код музике уживо један од главних састојака магије је та повратна спрега са публиком и ми ту енергију осећамо. Код онлајн концерата сте ви сами, нама је драго када видимо како аплаудирају на екрану, али то није ни близу."

Зашто је било важно одржати фестивале

„Крајем прошлог лета је био онај мали пад заражености, па смо бенд и ја имали један наступ у септембру. Немања Богуновић, познати гитариста, има мали клуб код Гардош куле у Земуну, па нас је позвао. Као, направићемо размак између гостију. Није нам било свеједно, али су људи били одушевљени."

„Седели су са маскама, па спусте мало да попију, али су били одушевљени. Људи су се радовали и користили су максимално то мало. Али после тога се опет све погоршало."

„Онда је Дом омладине одлучио да се Београдски џез фестивал ипак одржи. Није добро када се прескочи година. Одржан је у децембру. Ми смо учествовали један дан. Правила су била као за позориште, два места размака."

„Ја сам дуго био селектор шабачког џез фестивала и знам како је када се фестивал прекине. После је тешко покренути механизам. Боље је одржати макар онлајн, тако смо одржали и шабачки."

„Једнога дана, с временском дистанцом, биће значајан податак да је те тешке године, „ратне" године, мада није било правог рата, бити забележено да смо одржали и београдски и шабачки џез фестивал."

„Ибар" у фиоци

„Осим тога што смо одржали фестивале и сачували уметност већина колега је искористила да компонује, стварање нове вредности има највећу тежину. Нису сви били депримирани као ја."

„То је тај самотњачки део посла. Свакако мораш да проведеш пар месеци сам са собом и то је вероватно била добра ствар. Али, сем тога, не видим нешто добро. Ја ово поредим са ратом, бомбардовањем, све оно најгоре."

„Ја сам Ибар урадио пре пандемије, све је снимљено пре и требало је да изађе 2020. Снимили смо га крајем 2019. године."

„Да бих људима подигао морал, говорио сам да ће када држава прогласи крај пандемије бити као 1945, мислим на оно што се дешавало мимо политике, само друштво, колико су људи били жељни игранки, да пију бозу и клакер, то ти је сада ово. Биће велика глад народа да присуствују наступима, а велика је и наша жеља и енергија за тим."

„Заменик градоначелника Београда Горан Весић најављује да ће град уложити пристојна средства за живе наступе током лета, односно када прогласе да је безбедно за наступе на отвореном."

Џез као државни пројекат

„Нисам нешто политичан, али неке ствари нисам могао да не видим када ти напишу на зиду. По мом тврђењу, а не мишљењу џез има велики геополитички значај. Џез је елитна музика, као и класична. Постоје хиљаде џез фестивала, највише у богатим земљама."

„Фестивали у Европи имају огромне буџете, Умбрија има три милиона евра, то је врх њихове културне пирамиде. Чак мислим да је изнад класике за који центиметар. На те фестивале долази врх аристократије и бизниса Европе. Прво зато што је престижно, друго то им је традиција, пренели су им очеви и дедови, не сви, не стопостотно, имају и неки међу њима дрвене уши."

„Наравно, најпопуларнији су музичари из Америке, Афроамериканци, али и то се мења."

„Када дође џезер из Србије он неће привући публику, тешко је. Ако хоћете да наступите на добром фестивалу морате имати подршку државе, то имају Скандинавци, они од свог џез удружења добију хонорар а од министарства добију авио-карте. Онда пошаљу понуду неком великом фестивалу да наступе и тамо им кажу, добро. И онда их ставе на неку це-бину где не свирају најпознатији. Али је ипак лепа сцена и има публике. Организатор их само о свом трошку превезе од аеродрома до фестивала и плати хотел."

„Ми смо 2019. добили позив од фестивала Семана интернешнал у Санта Домингу на Тенерифама. Нама су они платили све трошкове. Исте године у новембру смо свирали у нашем културном центру у Паризу што је министарство културе подржало."

„Том концерту је присуствовао тадашњи министар културе Влада Вукосављевић којем сам објашњавао зашто је важна та мека моћ. Када вам земља напредује економски, војно, један од важних сегмената подизања значаја државе  која је била дуго потиснута је да се боримо на том пољу меке моћи. А ово је пример меке моћи, јер ти фестивали тешко пропуштају бендове не само из Србије него и из других земаља. Питао сам ако може Скандинавија зашто не и Србија. Хтели смо да наступимо на четири важна фестивала и требало је то да се оствари, али нас је корона прекинула."

Како је постао „политички" новинар

„Ја сам био на фестивалу у Перуђи, акредитован као новинар, јер су карте скупе, а хтео сам све да гледам, па сам ишао као новинар једног нашег листа."

Тамо сам се мало занео као да сам стварно новинар и почео сам да тражим контакте па сам дошао до другог човека фестивала, дакле не до самог директора, али до његове десне руке који је можда и оперативнији. И ја га питам у интервјуу пошто имају програм Балкански прозор који је финансирао то да италијански бендови свирају у Београду и Новом Саду и да промовишу Умбрија џез фестивал у Србији, питам га када ће да финансирају неки бенд из Србије или Бугарске да наступи на Умбрији."

„И он је буквално побеснео и рекао, ето како мало знате, као новинар требало би да сте искуснији. Ја ту прећутим да сам музичар, да нисам новинар. Он настави: Да вам кажем отворено, тек када се у том и том вашем граду промени власт па не буде из ове него из оне партије. Е, ту сам се сад тек замрзао, па питам какве везе има ко је на власти у неком граду са џезом, а он каже ако нисте схватили да је све то политика ви се грдно варате. Шта мислите одакле нама буџет три милиона, не мислите ваљда да је од карата."

„То је уз оно што сам рекао о аристократији најбољи пример колико је све политика и геополитика, да немамо тај комплекс да је све политика само код нас, у Србији."

Када је потекао Ибар

„Ово је мој 11. компакт диск и познат сам по томе што сам од првог имао тај приступ да користим орнаментику традиционалне српске музике и да је комбинујем са џезом, да је уклапам у џез речник."

„То није лако. Резултат је тешког и дуготрајног рада да се доведе на ниво да звучи течно."

"Наша културна традиција је удаљена од западне. Народна традиција има довољно додирних тачака, али не превише, рецимо, са Ирском. И даље су удаљене, али може да се нађе неки додир."

„У Србији се џез бендови појављују петнаест година после првих бендова у САД. Мој деда по мајци Драгутин Црнчевић је био члан Џез оркестра трговачке омладине Шапца, имам и фотографију где су клавириста и саксофониста и бубњар и три хармонике. Наравно да нису свирали импровизације као Американци али су свирали најновије хитове петнаестак година после Америке. Имамо традицију коју не треба занемарити."

Ој, Мораво и Бембаша

"Ибар је потпис нечега што радим деценијама. У референци диска Томас Конрад најчувенији џез новинар на свету, пише да сам у речник импровизације успео да уградим балканску орнаментику, тиме се моје колеге нису бавиле."

„Они који су склапали нашу музику са џезом то су радили у аранжманима и основној мелодији која се свира на почетку и на крају, а онај соло у средини је класичан џез би-бап. А ја сам се потрудио да у импровизацију уклопим орнаментику традиционалне балканске музике, али и мотиве наших неоромантичара, класичара који су писали народну, Мокрањца, на пример."

То је још увек жив материјал, нешто мало смо свирали на концертима пре више од годину дана. Издвојио бих Бембашу то је добро испало. Добар је и Прекор, тако смо га назвали, народ то зове Где си душо, где си рано, класична џез балада. Нисмо је потпуно изобличили, па да кажу то се само тако зове. Очували смо мелодијску линију, па и у импровизацији, нисмо ишли на додекафонију као што раде у свету."

„Сви комплименти које добијамо су у том правцу, како је Ој, Мораво и џез и Ој, Мораво."

Како свирају српски „новинари”…

„Имао сам прилику да засвирам када сам био на Умбрија фестивалу као новинар. Промотер једног бренда најскупљих клавира за џез је Херби Хенкок, један од највећих џез музичара и ја сам са поменутим Томасом Конрадом отишао у њихов салон где је Хенкок требало да дође и сретне се са новинарима."

„Али пошто сам дошао раније и сам био ту, ја сам сео за клавир и почео да свирам своје композиције. Случајно је ту био и власник компаније. Он је као омађијан дошао до мене и питао шта је то што свирам, ја кажем Балкан џез. Он каже, аха сад чујем оријентал, сад чујем би-бап, џез-свинг, сад чујем утицај Шпаније. Рекао ми је да треба да будем на бини, да свирам на фестивалу. Одговорих му да су једно жеље, а друго реалност али да никада не губимо наду."

"Питао ме је зар новинари тако свирају у Србији, а када сам му објаснио шта је посреди, насмејао се."

Повратак у нову нормалност

"Шта је нормалност? Нисмо то заборавили. Како ће она изгледати? Јер свет неће бити исти, сви се суочавамо са неизвесношћу, а мој уметнички посао тражи предвидивост. Да бисмо могли да испланирамо своје кораке. Знам да већина градова у буџетима није имало позиције за ивенте. Подељено је за друго, вероватно за лекове и здравство."

„Какав ће бити однос државе према уметности? Публика има потребу, али какав ће бити одговор приватног сектора, бизниса, можда ће хтети више да улажу јер је потреба публике велика."

"Волео бих када бисмо надокнадили енергију коју смо изгубили.  Да град Београд финансира тридесетак концерата на отвореним сценама у Београду, где то дозвољава техника и временске прилике. Надам се да ће осим класичних фестивалских термина бити концерата сваког викенда на овим новим трговима које имамо. То је већ било раније. То бих волео, био би то прави потез, приближили бисмо музику људима."

„Ја сам заказао концерт за 13. новембар на Коларцу и ако не буде непредвиђених околности и изађемо из кризе чак сам направио договор са РТС-ом да се концерт сними. Али, било би лепо да град уради ово што сам рекао. Пре неколико година, једног лета, на сваких двеста метара у Кнез Михајловој је свирао по један бенд. Васил, Јован Маљоковић, ја... Наравно, треба дати ту прилику и младима."