Мађарски пијаниста Денеш Варјон одушевио публику на Коларцу

Уметник из Будимпеште је спремио веома занимљив и амбициозан програм, где је посветио вече великим композиторима које лично уважава – Бетовен, Шуман, Шопен и Барток.

Пијаниста је изашао на сцену и одмах се препустио комплексном делу Соната бр. 13 у Ес-дуру, оп. 27 бр. 1 Quasi una fantasia Лудвига ван Бетовена, коју је велики композитор створио у периоду 1800-1801, када је напунио 30 година.

Варјон се ухватио укоштац са изазовом да готово у даху пред магичним прстима представи четири става један за другим у низу – Andante-Allegro-Andante, Allegro molto e vivace, Adagio con espressione и Allegro vivace.

Ипак, док публика посматра уметниково „удварање“ овој комплексној композицији која се разлива у неколико „драматуршких рукаваца“ кроз јединствене четири целине, дела се нижу као посебна поглавља, која могу стајати независно од Сонате и готово имати сопствени живот. 

Само што је изашао на крај са тих вишеслојних 20 минута огромног садржаја, пијаниста хваљен као солиста, првокласни камерни музичар, упустио се у веселе и разигране Дечје сцене, оп. 15 Роберта Шумана, правог песника звука и аутора разних ремек-дела.

Компоновао је за живота клавирску музику, песме и црквену музику и доста утицао на стваралаштво Брамса, док га је Менделсон ангажовао да буде наставник клавира и композиција.

У одличном је друштву био Варјон ове ноћи, јер после расплесаног дела Шумана, уследила је громада звана Фредерик Шопен и његова Полонеза-фантазија у Ас-дуру, оп. 61.

Као да се тој музичкој драматургији Варјон највише предао и посветио, посебно ако се зна да је Шопен прву полонезу написао 1817, са свега седам година.

Последња коју је компоновао била је управо Полонеза-фантазија из 1846, створена три године пре композиторове смрти. Најпознатије полонезе су: Војничка у А-дуру, опус 40 број 1 и Херојска или Тријумфална у Ас-дуру, опус 53.

Барток у завршници концерта 

Већина полонеза је писана за соло клавир, идеална за госта из суседне земље, да се препусти чарима музицирања, а онда је следио нови изазов, а то је Бела Барток, кроз два дела – Три народне песме, Сз. 35А и Старе плесне песме, из збирке 15 мађарских сеоских песама, Сз. 71. 

Виктор Јанош Барток, чувени мађарски композитор, пијаниста и етномузиколог, рођен је у Румунији, а умро је у САД, у Њујорку. Важи за једног од најважнијих пијаниста и композитора, оснивачем етномузикологије, антропологије и етнографије у музици.

Барток је омиљени композитор Денеша Варјона, што се могло тек донекле наслутити по преданости и захтевности у извођењу.

У два биса у којима је публика такође здушно уживала, музичар је извео још занимљивог, али краћег програма, музичке комаде Брамса и поново Шумана.

За неког коме је сасвим уобичајено да путује по свету и одржава концерте са свим значајним оркестрима (Будимпештански фестивалски оркестар, Симфонијски оркестар Берлинског радија, Санкт Петербуршка филхармонија, Камерни оркестар Европе, Руски национални оркестар) или је у дворанама од којих застаје дах (Карнеги хол у Њујорку, Концертхаус у Бечу, Вигмор хол у Лондону), незамисливо је да током пандемије не може да наступа, и после дуже паузе ово вече је пијанисти било прво да гостује ван родне Мађарске.

Уметнички вођа разних фестивала, веома тражени клавирски педагог, овим концертом од скоро 80 минута придружио се плејади великих пијаниста који су одушевљавали публику Коларца у серијалу "Steinway & Sons", пре пандемије у сезони 2019/2020, међу којима су Борис Березовски, Денис Кожухин, Јевгениј Судбин и Елизабет Леонскаја.