Села под водом, потопљена црква – шта све можете да истражите када роните у Србији

Да бисте могли да роните у рекама и језерима у Србији потребно је да положите почетни курс роњења који се састоји из теоријских предавања, упознавања са опремом и вежбањем у базену. После тога следе теоријски испит и четири зарона у отвореним водама. Увек се рони у пару, са тзв. бадијем.

Цео курс траје око два месеца, али убрзано може да се заврши и за месец дана, каже један од београдских инструктора роњења Александар Илић.

Да бисте ронили не морате да будете нарочито вешт пливач, али је важно да вас под водом не хвата паника и да се осећате комотно са опремом, а све то се процењује на самом курсу. Током трајања курса обезбеђена је опрема, а по завршетку опрема и даље може да се добије од клуба.

У разговору са Интернет портал РТС-а, Александар Илић је издвојио шест локација у Србији које су најпримамљивије рониоцима.

Ада Циганлија

Ако посећујете „београдско море“, несумњиво сте видели рониоце који у комплетној опреми нестају под језером. Овде Београђани најчешће и вежбају зароне, након што су се извештили у базену.

Илић објашњава да је Ада савршен полигон за рониоце, нарочито почетнике.

„Да неко прави полигон – направио би Аду. То је језеро где може целе године да се рони – зими има температуру од 5 до 6 степени, а лети око 20 степени. Дубина је 10 метара“, објашњава Илић.

Додаје да је то језеро идеално и за навигацију. Понекад је у води лоша видљивост, па се рони помоћу компаса.

У Савском језеру има живог света, поготово ноћу када је риба активна – штуке, сомови, шарани.

Испод површине се крију и остаци старог понтона, потопљена скела, делфин од бетона, чамац, сидро, амфоре.

Када је видљивост добра, могу се добити и квалитетне фотографије.

Заовинско језеро

Заовинско језеро је још један савршен полигон за рониоце напреднијег нивоа, а за Илића и најлепше место за роњење на свету. Највећа дубина језера је 120 метара, а уобичајени су зарони дубине 30-40 метара.

„Испод 20-30 метара дубине већ је потпуни мрак и потребне су лампе. То уме да буде стресно за почетнике“, напомиње Илић.

Под водом се могу видети темељи потопљених кућа села Стара Вежања, степенице, подрумске просторије, ауто-сервис, гаража са каналом за аутомобиле, школа, црква, гробље.

У близини је и језеро Спајићи - сабирна акумулација која настаје од процеђене воде из Заовинског језера, Змајевачке реке и Поповића потока. Оно је плиће и зими се понекад заледи.

Ту се раде курсеви роњења испод леда. Под ледом температуре воде је око 2 степена, тако да се рони у сувом оделу. „Морамо да будемо везани ужетом и да имамо уже којим смо везани за обалу, како бисмо могли да се вратимо“, објашњава инструктор роњења.

Ваљевска Грачаница

Током 2016. године, због пуњења вештачког језера Стубо-Ровни, потопљена је црква Светог Архангела Михаила у селу Тубравић надомак Ваљева, познатија као Ваљевска Грачаница.

„Потопљена је у нетакнутом стању, унутра су још фреске и иконе, све стоји, једино је велики лустер пао са плафона, само је он оштећен. Врата, прозори, крст – све стоји под водом“, испричао је Илић.

Рониоци могу да виде и дрвену ограду око цркве, помоћни објекат - све стоји нетакнуто.

Дубина језера је 17 метара, а почетници роне до 18 метара дубине.

У језеру Ровни је нешто лошија видљивост и вода је хладнија. На дубини је 6 степени и лети и зими.

Завојско језеро код Пирота

Реч је о вештачком језеру, направљеном за потребе хидроелектарне. Језеро је код бране дубине око 70-80 метара.

Као и на Заовинама, рониоци могу да „посете“ потопљено село са много старих кућа, и даље стоје камени зидови.

Табановачка језера

Табановачка шљункара је познато шабачко излетиште на којем се лети купа, али и рони.

Рониоци могу видети стару шљункару, кашику од багера и доста живог света.

Роњење у Дрини

Рониоцима је посебно уживање роњење у реци Дрини. Захваљујући струји вода носи рониоце који могу да се опусте.

„Вода је доста плитка, зарон дуго траје и носи те струја. Рони се у једном смеру“, наводи Илић.