Бах је и за џезере и рокере најважнији композитор у историји музике

Јохан Себастијан Бах умро је 28. јула 1750. у Лајпцигу. Његов стваралачки опус је опширно истражен и документован. Бахова професионална каријера такође је позната, али релативно мало се зна о томе каква је личност био, па чак и како је тачно изгледао, у поређењу с другим композиторима.

Овај композитор барокне музике рођен је 1685. у Ајзенаху. Радио је као концерт-мајстор у Вајмару, потом као капел-мајстор у Кетену (диригент камерног оркестра и организатор музичког живота на двору кнеза Леополда од Анхалт-Кетена), а у Лајпцигу је након тога добио место главног кантора у цркви Светог Томе, где је остао до краја живота.

Хиљаде посетилаца обилазе сваке године локације у Тирингији, Саксонији и Саксонији-Анхалту, на којима је са породицом живео и радио. У цркви Светог Јурја у Ајзенаху са страхопоштовањем додирују посуду од камена у којој је Бах крштен 23. марта 1685. године, у Цркви Светог Томе у Лајпцигу стоје замишљено испред Баховог наводног гроба.

„Да ли је он заиста сахрањен испод надгробне плоче с натписом Јохан Себастијан Бах још увек је загонетка столећа“, каже Јерг Хансен, директор Музеја у који спада и Бахова родна кућа у Ајзенаху.

Јучерашњи Бах претворен у Баха данашњег времена

„Ново Бахово друштво“ основало је први Бахов музеј у Ајзенаху 1907. године. Била је то кућа у близини његове родне куће које више није било. Поред Бахове приватне библиотеке и највеће збирке његових слика, у музеју се налазе и бројни историјски инструменти из Баховог времена које музичари сваког сата свирају за посетиоце.

Директору Јергу Хансену важно је да посетиоцима каже колико су сложене Бахове полифоне мелодије и зашто се он сматра мајстором фуге. „Људи треба да знају какав је утицај Бах имао на клавирску музику. То је можда и главни разлог зашто и данас слушамо Баха“.

Током свирања на старим барокним инструментима у музеју публици се посредује оригинални звук Бахове музике тог времена.

Биографи га уздигли на Олимп

Након његове смрти 1750. његова дела и његова сакрална музика су пали у заборав – све док није поново откривен почетком 19. века и стилизован у националног хероја. Јохан Николаус Форкел написао је прву Бахову биографију 1802. године. Поднаслов књиге гласи: За патриотске поклонике праве музичке уметности.

"Форкел уздиже Баха на Олимп и даје слику виртуоза на клавиру који је постао геније захваљујући немачким врлинама као што су напоран рад и озбилност“, каже Михаел Маул, директор Баховог фестивала у Лајпцигу и познавалац свих биографија овог музичара.

Композитор Феликс Менделсон-Бартолди је тек 1829. открио Бахову сакралну музику, укључујући Бахове кантате, пасије и ораторијуме компоноване за широку употребу. Менделсон је представио скраћену Пасију по Матеју, што је био нови импулс за поштоваоце Бахове музике.

Нова биографија о Баху заснована на чињеницама

Музиколог Кристоф Волф строго се држао чињеница у својој биографији Баха издатој 2002. године. Од 1950. до 2007, Бахов институт у Гетингену и Бахова архива у Лајпцигу бавили су се објављивањем овог новог, целовитог и комплетног, издања Бахових дела у три тома. Сви извори за то су систематски прикупљани. Само садржај има 1.000 ставки. Волф је имао увид у комплетан материјал који међутим није могао да попуни непознанице о томе какав је Бах био као особа и какав му је био карактер.

У некрологу, који је написала Бахова породица, пише да је Бах у очима свих био пријатан и како је примао пуно посетилаца, али у историјским књигама се може наћи примедба да је „зафркавао“ своје послодавце и ту га описују као изразито тврдоглавог.

„Тако је у Волфовој биографији Бах приказан као човек који је под веома тешким условима остварио каријеру“, каже директор Бах-феста Михаел Маул и додаје: „Тако Бах опет постаје човек са свим манама и врлинама. То га спушта међу обичне смртнике“.

Михаел Маул такође пише књигу о Баху на којој ради већ четири године и која приказује 150 станица његовог живота у сликама – укључујући и пропратне текстове. Међутим, због корона-кризе издавање књиге је одложено. За Маула, Бах је повремено и трагична фигура.

„Боли ме кад видим да се Бах понашао попут слона у порцуланској радњи када је желео да се избори за добре услове рада“, каже Маул. „Још је дирљивије када знате да је компоновао таква ремек-дела, делимично у немогућим условима“.

Оно што и данас фасцинира код Баха

Данас Баха не славе као националног хероја, већ га обожавају због његове музике. Бахова музика одушевљава људе у читавом свету без обзира на географске, верске и културне разлике. Михаела Маула очаравају безвремене мелодије овог барокног композитора.

„Оне су тако невероватно снажне да и многи познати џез и рок музичари кажу да је Бах најважнији композитор у историји музике“. То је Маулу лично потврдио и Стинг - позната поп-звезда.

„Рекао ми је да сваког другог дана, када устане, узме гитару и одсвира Бахову Свиту за виолончело“.