Неша Галија: Поносан сам што смо преживели 40 година

„Имали смо доста тих преломних тренутака па смо мењали курс зависно од фазе и мислим да је логично да се све те прелазне тачке истакну на концерту и све песме, које су се избориле за дуг живот, биће на репертоару концерта“, рекао је Милосављевић у интервјуу Танјугу.

Рекао је и да желе да се подсете како је било када су почињали, како су изгледали концерти тада па су одлучили да у госте позову своје бивше чланове.

„Неки од њих су чак и почели каријеру у 'Галији' као што је Александар Саша Локнер, па смо позвали њега и Сашу Ранђеловића Ранђу да нам се придруже на бини, јер су последњи пут свирали са нама пре 18 година. Замислили смо да позовемо и Галета (Горан Шепа), зато што је он отпевао песму Слобода на албуму Корак до слободе и ми никада до сада нисмо отпевали ту песму заједно на сцени“, испричао је Неша Галија.

Желе да концерт 29. децембра буде рођенданска прослава са 5.000 гостију, који ће уместо да донесу поклон, купити улазнице, а омогућиће и неком од фанова да отпева једну песму са њима.

Први пут „Галија“ ће свирати у Хали спортова, „типично рокерском месту у коме су се некада одржавали најважнији концерти“.

„Сваки простор је имао своје блиставе тренутке где сви навале па свирају. Нас је тај период, када смо почели да растемо, ухватио у доба хале Пионир, тако да је Хала спортова већ била мања. Хала спортова је идеално место за 'Галију' зато што је кружна и сви који се налазе у њој су довољно близу нама на сцени да не морају да нас гледају преко видео бима, и тако имамо бољу интеракцију, што је врло важно за овакав концерт", рекао је Милосављевић.

О седамдесетим годинама, када је почела „Галијина“ пловидба, Милосављевић каже да му је жао тих времена, јер му се чини да је било далеко поштеније време.

„Људи су више заслуживали позицију на коју стигну. Сада се стиче утисак да многи људи долазе без заслуга на нека места, а у оно време је било немогуће, јер смо имали гомилу музичких уредника са озбиљним ауторитетом. Морао си да знаш и увек те врате ако нешто не знаш. Сећам се, када сам ја јуришао на ову позицију на којој јесам, знао сам по пет-шест пута да допутујем до Београда и вратим се у Ниш разочаран“, присетио се фронтмен „Галије“.

Само онај ко је био упоран и волео то што ради, преживљавао је ту „тортуру и учење заната“, нагласио је он и додао да је од колега који се баве народном музиком слушао о чувеном Царевцу (Властимир Павловић).

„Он је ведрио и облачио и ко је преживео Царевца, тај је и дан данас жив“, навео је Милосављевић и истакао да „наоружање које стекнеш учењем спашава те од пропасти када западнеш у кризу, стваралачку или неку другу“.

„Страховито је важно бити човек који живи од своје професије. Мало људи има ту привилегију“, рекао је познати певач, поносан на тренутке када исплива из таквих криза, када „изађу поново емоције, нека нова песма“.

„Галија“ је недавно објавила нови сингл Нешто ме гони која говори о музичарима и другим уметницима као маратонцима.

„Дилема је да ли је то последњи или почасни круг, кроз неко време сами ћемо дати одговор. То јесте маратонска дисциплина која се трчи целог живота и страшно сам поносан што сам успео да преживим 40 година. Није то било лако и скидам капу доле свима који трају исто толико, не улазећи у то да ли ми се њихова музика свиђа или не, то се мора поштовати“, рекао је Милосављевић.

Он скреће пажњу да нам мањка способност да поштујемо оне који су нешто урадили. „Мислимо да ако се критички односимо према таквим људима, да смо онда ми паметнији. Ко успе да траје дуго, вредан је озбиљног поштовања“, нагласио је Милосављевић.

О новом албуму, на коме раде, Милосављевић каже да је „врста експеримента“.

„Ухватио сам се у коштац са делима неколико значајних писаца попут Милорада Митровића и његове песме Дон Рамиро. То је једна наивна љубавна прича, а та наивност нама недостаје. У тој наивности је лежало највеће постојање љубави. Он на крају гине због љубави, а поента је у начину на који се гледало на љубав“, испричао је он.

Милосављевић је узео и песме Матије Бећковића и Пере Зупца, ухватио се „у коштац“ и са Његошем.

„Зашто ти велики људи? Зато што су оставили баштину коју ми бахато разграђујемо из неких наших интереса, да ли су они крупни или ситни, свеједно је, али недостојни величине коју су они оставили. Ако смо тако бахати према својој прошлости, ништа не можемо очекивати лепо за нас и од времена које долази“, приметио је он.

О музици, Милосављевић је објаснио да ту има озбиљних промена стања, ритма, хармоније, огромних осцилација, те користе и класичне, али и електричне инструменте.

„Ово време је као крај једне фазе цивилизације и као да се дешава ретроспектива онога што је у прошлом времену било најуспешније па се спајају неспојиве ствари. Желим да дочарам сваки делић свести коју су они имали смишљајући те стихове. Гомила је слика које морамо да похватамо и нормално је да ће музика бити потпно другачија од естетике која је код нас доминантна“, појаснио је певач.

На питање о будућности „Галије“, Милосављевић подсећа да и пре 40 година нису ништа планирали, било је битно само како скочити.

„Важно је скочити, урадити, и докле год имамо шта да кажемо, 'Галија' ће постојати“, нагласио је Милосављевић.