Почетак краја једне ере рокенрола

Уметници су до смрти стварили и нудили захтевну музику, која ће остати релевантна за садашње и будуће музичке генерације, оценила је агенција Франс прес.

Дејвид Боуви, Британац са хиљаду уметничких лица, преминуо је од рака у јануару, два дана после изласка његовог албума Black Star с примесама џеза.

Леонaрд Коен је преминуо почетком новембра, три недеље пошто се албум You Want It Darker нашао у продавницама.

Принс, најмлађи међу поменутим покојним уметницима, имао је концерт недељу дана пре изненадне смрти крајем априла од прекомерне дозе лекова против болова.

Свет рокенрола је изгубио неколико чланова једне генерације који су били први на сцени деценијама.

Тео Катефорис, професор историје и музичке културе на америчком Универзитету Сиракјуз, оценио је да су ти музички великани, сваки на свој начин, симболи једне епохе.

„Њихова смрт нас наводи на размишљање о томе какве су музичке каријере биле у њихово време. Они су радили независно и поседовали своју аутономију. То сад делује необично за неког новог уметника, који жели одмах да буде присутан на друштевним мрежама и у континуираној медијској пажњи“, објаснио је Катефорис.

Према његовим речима, преминули музичари су стално освежавали и обнављали своју музику преиспитујући сопствене таленте и спајајући на свој начин друге утицаје.

Катефорис је рекао да ће 2016. година остати упамћена и по другој промени у ери рокенрола, а то је додела Нобелове награде за књижевност музичару Бобу Дилану.

Уметник није отишао у Шведску по награду која симболично представља улазак рокенрола у највише институционалне сфере, али је био на калифорнијском фестивалу "Desert Trip" у пустињи, на концерту који слави рок музику.

Том фестивалу присуствовали су и други музички дивови - Мик Џегер, Пол Макартни, Нил Јанг, један од оснивача култног „Пинк флојда“ Роџер Вотерс, као и певач групе „Ху“ Роџер Долтри.

Више од 60 година после „експлозије“ рокенрола као музичког жанра, сада је време да се одржи постојаност те музичке баштине како би остала у колективном сећању, закључио је професор Катефорис.