Изложба „Сведоци и учесници“: Тринаест уметница о одговорности, емпатији и личним изборима
Међународна концептуална мултимедијална изложба „Сведоци и учесници", отворена је у Галерији Сингидунум. Ауторски пројекат уметнице Душе Вуковић, бави се питањем личне и колективне одговорности, и представља радове аутора из Србије, Македоније и САД.
Мелиса Потер, интердисциплинарна уметница из Чикага, сматра да сваки појединац током живота може да буде сведок, посматрач и учесник.
У зависности од ситуације сви људи бирају неку од ових позиција. Инспирисана темом изложбе, донела је фотографију свог сина.
„Желела сам да откријем нешто што ми је постало јасно кроз родитељство, а то је да у процесу одрастања прелазимо у свет моћи, а удаљавамо се од наших исконских знања и правог система веровања. Кад посматрам сина са мачком, или било које друго дете, како долази у контакт са стварним светом, мислим да ту има много ствари са којима се ми као одрасли не повезујемо на правилан начин. Губимо инстикт за доброту, емпатију, повезаност. Док посматрам свог сина размишљам о томе како је он сведок и истовремено учесник, јер усваја веома важно и дубоко знање из односа према другом бићу, са којим заправо не може да комуницира“, објашњава Мелиса Потер.
Сведок и истовремено учесник је и Зорица Обрадовић Лончар када је ова изложба у питању.
„Ја сам помогла око израде каталога и око израде самих прозора, односно ових принтова који су на пени. Ту сам, надам се, доста помогла и Души и осталим учесницама, да наша изложба која има много разноликих уметница, истовремено буде тако складно постављена. Што се саме слике тиче, она је нека врста преиспитивања које се дешава са човеком самим, када се гледа у стаклу, у огледалу и када долази до неких својих и мрачних и светлих страна“, наводи уметница Зорица Обрадовић Лончар.
Прича Војни лекар, коју је написала ауторка изложбе Душа Вуковић, била је почетна инспирација уметницима да кроз своје радове представе унутрашња стања попут страха, емпатије, негирања, радозналости и начине на које се она претачу у деловање или тишину.
„Питање за уметнике је било, да ли могу да замисле шта се дешава иза једног од прозора, јер тај трг је окружен неким прозорима зграде, куће… Шта се то дешава иза тог једног прозора? Које су емоције, која су дешавања? Прозор представља неку страницу између јавног, онога што се дешава у свету око нас, и оног интимног, приватног што се дешава у нашем дому. Тринаест уметница је дало одговоре кроз ликовне радове у најразличитијим техникама. Имамо и слику, цртеж, графику, фотографију, чак и вештачку интелигенцију, колаж...“ истиче ауторка изложбе, Душа Вуковић.
Сваки рад прати и одређен текст уметника о задатој теми. Изложбу прати радио драма Ане Париповић, која представља наратив приче Војни лекар. Циљ изложбе јесте да инспирише посетиоце у проналажењу одговора на питања, где се налази и која је њихова позиција.
Коментари