Сјај и слава Карловачке митрополије у Галерији Матице српске

Изложба „Уметност у служби вере: сјај и слава Карловачке митрополије", која ће до 27. септембра бити приказана у Галерији Марице српске у Новом Саду, представља дела црквене уметности у сусрет два јубилеја: три века од успостављања Карловачке митрополије и два века од оснивања Матице српске. Нека ретка дела, од националног значаја, публика ће имати прилику да види први пут.

Црквена уметност Карловачке митрополије припада најсложенијим целинама српске уметности новог века. Њен развитак трајао је више од два столећа, у историјском и симболичком простору у коме су се укрштали вера, политика, образовање, друштвена репрезентација и национална свест.

„Она има и слике, и портрете, и религиозне слике, иконе, богослужбене предмете, документе, и то заиста јесте један разнолик материјал којим смо хтели да покажемо због чега је Карловачка митрополија специфична. Али исто тако смо желели да прикажемо њене одјеке у савременом свету, односно како је развој те верско-политичке организације допринео и развоју образовања кроз делатност Карловачке гимназије, развоју економије кроз развој винарства, односно појаву чувеног вина бермет, које је и данас препознатљиво за Карловце. Или у крајњој линији, обраду коже или других старих заната који на неки начин и данас постоје у нашој регији, показују како су то биле вредности које трају“, наглашава Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије Матице српске.

Ова ризница која говори о заиста богатој историји и продукцији Карловачке митрополије, настала је преданим радом кустоског тима галерије у сарадњи са другим важним установама културе и уметности у земљи и иностранству.

„Установе са којима смо сарађивали за ову изложбу, рецимо јесте Епархија загребачко-љубљанска, затим поред Епрахије будмске, наравно Епархија сремска и Епархија бачка, али и низ музејских установа попут Музеја Војводине, који такође учествује у обележавању великог јубилеја Матице српске, затим Народног музеја Србије, музеја из Вршца, музеја из Панчева, од којих смо позајмили чувену Сеобу Срба“, наводи кустоскиња Александра Человски.

„Међу најинтересантнија дела свакако се убраја Звездана плаштаница из средине осамнаестог века, дело Христофора Жафаровића, иначе први пут изнета из Цркве Светог Георгија у Будимпешти. Затим су нама у Галерији увек интересантни предмети примење уметности које овога пута излажемо захваљујући Музеју Српске православне цркве. Имамо једну интересантну слику Паје Јовановића, портрет Франца Јозефа Првог из приватне колекције“, напомиње кустоскиња Ивана Јањић.

Сваког викенда одржавају се кустоска и ауторска вођења, а креиран је и посебан водич за најмлађе посетиоце.