У Галерији Матице српске отворена изложба „Урош Предић у Сентандреји“

Поставка „Урош Предић у Сентандреји“, посвећена једном од најзначајнијих српских сликара, доступна је публици у Галерији Матице српске. У средишту изложбе је дело „Свети Георгије“. Слика је настала 1901. године као свадбени дар породици Вујић и више од једног века чувана је као драгоцена породична светиња. Данас, након дугог пута кроз историју захваљујући Музеју српске православне епархије будимске, доступна је широј публици.

Изложба Урош Предић у Сентандреји не говори само о једном уметничком делу, већ и о Предићевом посебном односу према религиозном сликарству. Свети Георгије, приказан као победник над злом, овде није само светитељ, већ симбол истрајности, вере и људске снаге.

Путем ове слике могуће је сагледати и Предићеву жељу да духовне теме приближи обичном човеку, спајајући канонску традицију са топлином и непосредношћу свог сликарског израза.

„Слика открива једну породичну причу. Наиме, Урош Предић је ову композицију Светог Георгија насликао као свадбени поклон за Стеву Вујића и за Олгу Барић, за њихово венчање. То је, заправо, била славска икона, познатог сентандрејског трговца Стеве Вујића“, објашњава коаутор изложбе Коста Вуковић.

„Свако дело и сваки нови откривени податак је јако важан за нашу националну историју и ми као установа која брине о стваралаштву Уроша Предића и која је пре неколико година реализовала велику монографску изложбу, прикупљамо стално податке и покушавамо да некако сажмемо све оне нове информације и све оне нове слике које се пронађу, јер тренутно је у припреми и изради велика монографска студија о животу и делу Уроша Предића, коју Матица српска издаје у поводу 200 година свог јубилеја“, истакла је управница Галерије Матице српске Тијана Палковљевић Бугарски.

Посматрајући Предићевог Светог Георгија данас, не сусрећемо се само са врхунским уметничким делом, већ и са причом о трајању уметности, породичног наслеђа и колективног памћења. Управо је зато ова изложба прилика да једно дело, дуго чувано од погледа јавности, коначно добије место које заслужује у културној историји нашег простора.