Од уличара до тиранина – савремено читање „Краља Ибија“ на сцени Београдског драмског

Креативни тим је ову Жаријеву породичну драму, стару више од века, конципирао као комедију померених граница, укуса и логике, потенцирајући претеривање, карикатуру и апсурд као основни сценски принцип.

Истраживање текста ишло је у правцу његовог значења данас, не само код нас већ на нивоу читаве планете.

Лудачки тобоган

„Тај лудачки тобоган и смеха, и емоција, и ужаса, у крајњем случају. Ово је једна нова прича. Ми смо текст доста прерадили, доста адаптирали. Имали смо и неке радионичарске моменте на пробама. Ипак све време, имајући у виду шта је крајњи циљ, а то је да испратимо Ибија као једног ситног уличара, преко Краља, све до некога ко жели да буде роб, јер му је тако најлакше“, објашњава редитељка Сташа Копривица.

Једно сурово огледало живота

На путу од Депонија до Трећег демократског света, у ретким сусретима са савешћу, манипулатор, Краљ Иби, обесмислио је човека, људску душу, право на своје, на глас и став. Поигравајући се са горчином света и људи који у њему обитавају.

„Једно сурово огледало живота. Такав је овај наш Иби. Страшан и смешан. Ово је заиста нешто где морате искористити све своје вештине које знате да бисте победили у овој борби. Да бисте направили представу која ће заиста потпуно да вам узбурка емоције и размишљања. Која ће вас у исто време згрозити, али ће вас можда мало и надахнути да се борите да останете добри људи“, истиче глумац Андрија Милошевић који тумачи лик Краља Ибија.

Не треба злу савремено доба

Мама Иби, а касније краљица Иби, јесте врат који Ибијеву главу окреће ка њеној амбицији.

„Не бисте гледали овај комад да она није ухваћена у једној ситуацији, непримереној за супругу. Од тог тренутка креће прелом комада и крећемо ка успону, идемо ка томе да она постане краљица“, наводи глумица Паулина Манов.

Не треба злу савремено доба, оно је одвајкада ту. Ово на сцени коју воде Краљ Иби и Краљица мама Иби, уз одану плиткоумну дружину, треба мало пустити да се разигра.