Почела рестаурација Микеланђеловог „Страшног суда“ у Сикстинској капели

Сикстинска капела остаће отворена за јавност. Верници и посетиоци моћи ће и даље да је обилазе, док ће рестауратори радити иза великог платна на којем је у високој резолуцији репродукована слика фреске. Тиме се омогућава истовремена заштита уметничког дела и континуитет посета једном од најпосећенијих места на свету.

„Око 30 година након последње конзерваторске интервенције, завршене 1994. године, започиње ванредно одржавање ремек-дела из зрелог периода Микеланђеловог стваралаштва", изјавила је директорка Ватиканских музеја Барбара Јата, подсећајући на велики рестаураторски подухват с краја 20. века, који је предводио Карло Пјетрангели, а извео Ђанлуиђи Колалучи, и који је у великој мери променио разумевање Микеланђелове колористичке палете.

Папа Клементе VII наручио је фреску Микеланђелу 1533. године, а реализација је започела 1536. током понтификата папе Павла III, који је уметника ослободио свих других обавеза.

У року од пет година Микеланђело је завршио монументално дело: више од 180 квадратних метара осликане површине и 391 фигуре. Фреска је довршена 1541. године и, како је записао Ђорђо Вазари, изазвала је „чуђење и дивљење" у читавом Риму.

Актуелни захват не представља структурну рестаурацију, већ прецизно чишћење површине фреске. „Током времена формирао се распрострањен беличасти вео", објашњава Паоло Виолини, главни рестауратор Лабораторије за рестаурацију слика и дрвених материјала Ватиканских музеја. Реч је о микрочестицама које се преносе струјањем ваздуха и које су умањиле контрасте светла и сенке, као и оригиналну хроматску разноликост дела.

Огроман дневни прилив посетилаца, који достиже и више десетина хиљада људи, већ годинама захтева стално праћење микроклиматских услова. У Сикстинској капели температура се одржава између 22 и 24 степена, док влажност ваздуха не прелази 60 процената, захваљујући софистицираном систему вентилације и сензорима за надзор квалитета ваздуха. Ипак, стално присуство људи и даље утиче на стање фресака, због чега су редовне превентивне интервенције неопходне.

Одржавање фреске Страшног суда захтева постављање скеле дуж целе површине зида. Она ће омогућити истовремени рад тима од 10 до 12 рестауратора, са циљем да се фресци врате светлост и колористичка дубина какве је замислио сам Микеланђело.

У пројекту учествују и Кабинет за научна истраживања, Канцеларија конзерватора и Фотографска лабораторија Ватиканских музеја. Финансијску подршку пружа огранак из Флориде организације Patrons of the Arts in the Vatican Museums, непрофитног удружења које годинама помаже очување ватиканске културне баштине.

Циљ интервенције је јасан, обновити, без нарушавања аутентичности, онај осећај задивљености који је пратио завршетак великог рестаураторског захвата 1994. године и вратити пуну изражајност делу које већ готово пет векова снажно говори сваком свом посматрачу.