Велики сведок значаја историје и културе – отворен Музеј у Археолошком парку Виминацијум

Премијер Србије је на свечаном отварању музеја поручио да је Виминацијум место које сведочи о дубини, трајању и значају наше културе и историје и подсетио да је то и један од највећих и најзначајнијих арехеолошких локалитета у Србији али и Европи.

„Антички Виминацијум био је више од града – административни трговачки и културни центар, место сусрета људи, идеја и путева. Данас, вековима касније он постаје место сусрета науке, културе, образовања јавности", рекао је др Мацут.

Нагласио је да посебну вредност овом пројекту даје ццињеница да је музеј настао као део живог археолошког локалитета у непосредној вези са истраззивањима која трају деценијама и чине оригиналну српску археолошку школу.

„Овде се знање не само чува већ и стално ствара захваљујући мултидисциплинарном раду археолога, научника истраживача који Виминацијум сврставају међу најсавременије научно истраживачке центре. Држава Србија препознаје важност овог пројекта, као и да улагање у културно наслеђе није трошак већ улагање у идентитет, образовање, међународну сарадњу углед и одрживи развој", рекао је Мацут.

Због тога, додао је, Влада Србије, Министарство културе и стручне институције настављају да системски подржавају заштиту истраживање и савремену презентацију нашег културног блага, а Виминацијум представља пример како наслеђе може да се чува али и да живи.

„Као део Европске мреже археолошких паркова налазиште је то које тежи пуном упису на листу светске баштине Унеско-а и показује да Србија има знање, визију и одговорност да своју прошлост представи на начин достојан њене величине. Данас отварањем овог музеја не чувамо само остатке прошлости већ јасно показујемо да Србија зна ко је била, разуме ко је данас и сигурно зна куда иде", рекао је премијер Србије.

Према његовим речима Виминацијум нас подсећа да велике цивилизације настају тамо где се знање поштује култура чува а будућност гради на чврстим темељима.

Зато овај музеј није само споменик историје већ порука генерацијама које долазе да је земља Србија земља трајања, вредности и одговорности", закључио је Мацут.

Селаковић: Археологија је стуб очувања културног наслеђа

Министар културе Никола Селаковић изјавио је данас на отварању Виминацијума да Србија не посматра археологију као споредну дисциплину већ као један од стубова очувања културног наслеђа и научне истине о простору на коме живимо, као и да је Министарство културе препознало Виминацијум као један од кључних ослонаца националне културне политике и у периоду од 2014. до 2025. године подржало 33 пројекта које су везана за тај локалитет, укупног износа више од 65 милиона динара.

„У 2025. години настављена је подршка кроз више пројеката археолошког института, чија укупна вредност премашује 16,5 милиона динара, што је највише у последњих нешто више од 10 година", рекао је Селаковић и оценио да су та улагања важна инвестиција у идентитет, знање у у културу памћења.

Додао је да су та улагања доказ да Србија зна да њена дужност није само да чува културно наслеђе већ и да омогући његово научно тумачење и његово савремено представљање.

„Оснивањем музеја у саставу археолошког института на простору Виминацијума створени су услови да археолошко благо буде представљено тамо где је пронађено и тамо где је настало", нагласио је Селаковић.

Истакао је да Виминацијум више од археолошког локалитета и више од археолошког парка.

„То је место где време има своју дубину, место где се прошлост не посматра, него се у њу урања, басс као што сте данас уронили у овај музеј, улазећи у два нивоа испод земље. Виминацијум је један од ретких простора на којима прошло време није стало, већ је остало записано у земљи, у камену, у живим траговима људске мисли и дела", навео је Селаковић.

Указао је да археолошка истраживања која се воде дају слику једне цивилизације која је данас знаццајна на културној мапи Србије али и Европе и читавог света.

„Од првих археолосских истраживања крајем 19. века преко значајних ископавања у 20. веку до савремених интердисциплинарних истраживања, које без прекида трају више од две деценије, Виминацијум представља пример како се културно наслеђе не само чува, већ и развија", истакао је Селаковић.

Он је навео да је археологија темељна наука памћења без које би историја остала без гласа, а културни идентитет без упоришта. „Зато Република Србија археологију не посматра као споредну дисциплину, већ као један од стубова очувања културног наслеђа и научне истине о простору на коме живимо. То је посебно важно за просторе и народе у којима римско, словенско, хришћанско, византијско, српско средњовековно наслеђе представљају традицију и битан печат живота који живимо и данас", навео је Селаковић.

Према његовим речима, Виминацијум годишње посети више од 100.000 људи и то, наглашава Селаковић, показује да Виминацијум није само научно већ и друштвено значајан.

„Убрзаним развојем путне инфраструктуре, нарочито изградњом Дунавске магистрале, брзе магистрале, Виминацијум ће постати још доступнији домаћим и страним посетиоцима. Али Виминацијум је само почетак када од Београда кренете низводно", рекао је Селаковић.

Истакао је да Србија има богато античко римско и римско-византијско наслеђе која отварају врата развоја, у будућности развоја културе, културног наслеђа, али и развоја културног туризма.

„Посебну прилику за то представља 2027. година и одржавање Светске изложбе Експо у Београду, током које се очекује да нашу престоницу током тих 100 дана посети више од четири милиона посетилаца", навео је Селаковић.

Најавио је да ће Министарство културе у јануару да отвори још један музеј – музеј Ћирилице у Рачи крај Бајине Баште, а након тога и кућу Милеве Марић Ајнштајн у Руми, потом и кућу Колубарске битке у Мионици.

„Нама је план да у Београду 2027. отворимо први пут наш Археолошки музеј. Такође нам је план да до краја исте године успоставимо и археолошку карту Србије, јер смо једина држава у овом делу света која је нема", навео је Селаковић.