Сећање на Љубомира Симовића – песник драмског надахнућа и писац с песничким узлетима

Академик, песник, драмски писац, есејиста и хроничар, све је то био Љубомир Симовић. Свестран и цењен, био је песник драмског надахнућа и драмски писац с песничким узлетима.

„Изванредан, у ком год жанру да се огледао. Огледао се и у путопису и у есејима. Такође, имао је и неколико књига међужанровске прозе, његов чувени Сневник нпр. то су списи о сновима. И он је као песник, као аутор, прегалац, наш савременик, све време тежио тим високим етичким нормама. То је показивао у свом делу, то је показивао целим својим животом“, каже Јасмина Врбавац, књижевни критичар.

Проф. др Александар Јерков, теоретичар и историчар српске књижевности, истакао је да је ово леп, заветни тренутак да се поново сретнемо са тако значајним писцем који је обележио српску књижевност друге половине 20. и почетка 21. века: „И то и као песник и као драмски писац и као есејиста и као прозаиста. А обележио га је и тиме што је говорио оно што други не смеју ни да чују, а он је смео да каже. Било би добро да се замислимо над оним што нам говори српска књижевност и да добро размислимо о томе шта је Љуба Симовић својим књижевним делом и својим ставом о животу, а и на крају живота, опомињући, говорио“.

Иако је написао само четири драме све су постале антологијске и извођене су на позоришним сценама широм света. Драма Бој на Косову, а посебно Хасанагиница, Чудо у Шаргану и Путујуће позориште Шопаловић, потврдиле су свој значај и статус не само у оквиру књижевне и драмске критике, већ превасходно у оквиру позоришне праксе.

„Оне су тематски, стилски веома разнородне, али мислим да их све повезује једна нит, а то је тај поетски аспект, то је тај сновиђењски, онирички аспект, фантазмагорични, што нам све указује на то да је Симовић био, пре свега, велики песник. Мада, то не умањује драмске домете овог његовога дела, а ја бих посебно истакао Путујуће позориште Шопаловић из више разлога, а један од њих је зато што третира тему која је, нажалост, од доба настанка овог дела до дана данашњег, врло актуелна, а то је какав је положај позоришта у турбулентном друштвеном окружењу“, објашњава проф. др Иван Меденица, театролог и позоришни критичар.

Љубомир Симовић, савремен и увек актуелан, писао је о питањима слободе, о појединцу и његовој судбини, друштвеним, породичним и политичким приликама, а кроз своја дела показао је да је оно што је метафизичко у човеку пресудно.