Изложба „Притисак воде" – вишеслојни колаж у бечком Музеју примењене уметности
Изложба „Водени притисак“ у Музеју примењене уметности у Бечу представља воду као глумца на бини људских цивилизација. Вода је ту материја која храни, биће које пати и објекат уметничких интервенција.
„Притисак воде“ (Water Pressure) означава двоструки притисак. Онај историјско-технолошки, који је био неопходан да се вода подигне и транспортује. И актуелни, да живимо у цивилизацији којој је вода дошла до грла.
Воде је премало и превише. Подземне су загађене, чисте драгоцене. Развијени мање осећају водену кризу, али и то је питање времена. На планети где четвртина становника нема приступ води за пиће, а скоро половина живи без санитарија, невоља је заједничка. Али, како то показати?
„Ова изложба је вишеслојни колаж. Чине је историјски артефакти, као и савремене инсталације, филмови и интервенције у реалне индустријске објекте. Трагали смо за одговарајућом сценографијом која би уважила такав однос између чињеница и иновација. Некад су то решења сасвим конкретних проблема, некад поетске визије уметника“, наводи кустоскиња Марлиз Вирт.
Тематски фокус је на општем и солидарном. Сходно томе, изложба је заједнички пројекат два музеја за примењену уметност, из Хамбурга и Беча, и лондонског Џејн Видерс института за дизајн објеката који се отимају дизајну.
„Вода је неухватљиви материјал и због тога комплексна тема. Ми јој не прилазимо директно, већ обрађујемо оно што научници, архитекте, активисти и уметници мисле о води. Одатле често стижу радикалне идеје за третман воде у будућности. У суштини, све се своди на нову културу воде – како да од апсолутних конзумената постанемо управљачи воде и чувари природе“, истиче кустоскиња Џејн Видерес.
Обликовати воду, дати јој контуре, фиксирати је као објект лепоте – нису ли то све библијске референце? Да ли иза несмиљеног трошења ресурса, следи хибрис контролора природе?
„Ставити воду у форму, то је заиста био наш задатак. Али као физичка материја, воде овде нема. Инсталације су суве, права вода је присутна само у кондензованим капима. Напротив, много је воде у дигиталној форми. Реке су дигиталне, као и горећа фонтана. Она повлачи воду из дубинских врела, из гасних пара вреле магме, у кружном воденом току који се обнавља милионима година“, каже кустоскиња Марлиз Вирт.
Ова изложба уводи у јавни дискурс нови речник, као – будућност воде, водени активизам, водена равноправност, имагинативна култура воде, предачко водно знање. Звучи необично, али то би ускоро могли бити слогани за парламентарне изборе – осим тамо где већ јесу.
Коментари