Петоспратница као уметнички центар – графити и портрети на сајму у Паризу

У простору Zoo Art Show окупило се више од 500 уметника, осим из Француске и из Немачке, Спаније, Белгије, Кине, Јапана, Индије, САД и других земаља.

У срцу Дефанса су здање површине четири хиљаде квадратних метара претворили у седиште улицне уметности. Кустос Антоан се нада да се ту приказује еволуција уличне уметности.

„Циљ нам једа представимо урбану уметност, њен концепт, почевши од чистих и сирових графита, аутори су париски уметници, познати као графити мајстори. Овај спрат здања је томе посвећен. Али је ту и најновија форма уличне уметности, апстрактна, фигуративна уметност као и друге. Ово сада висе није зграда, вец џиновско уметничко дело. Циљ нам је био да окупимо различите уметнике, откријемо их на веома једноставан начин“, рекао је Антоан Фурније, кустос, и организатор фестивала.

Један од уметника који се представио је Мonster (Чудовиште), који је почео са графитима у својим двадесетим. Није имао намеру да зарађује од уличне уметности већ да припада малој групи људи која ће исписивати своје име спрејом по Паризу.

„Почео сам пре више од 20 година. На почетку нисам очекивао да ће моји радови завршити у галерији, нити да ћу од овога живети. Тада су постојали само проблеми али сам желео да припадам свету уличне уметности, будем део мањине“, рекао је Мonster.

На париском сајму је и Rupture (Прекид) визуелни уметник који је такође исписивао графите у млађим данима, живећи у околини Лиона. Сада ради на инсталацијама које укључују графичке елементе, попут геометријских шара надахнутих маварским прозорима који су насупрот огледалима.

„Сви смо покушавали да обојимо зидове својим графитима, али смо одрастајући схватили да не желимо више да изазивамо штету, сазревали смо. Желели смо да урадимо нешто друго. У то време улична уметност је и даље била забрањена, није представљана у галеријама као што је данас, није била у моди. Овде се заиста може пратити еволуција те уметности, како смо се мењали у правцу прављења физичке и савремене уметности", каже Rupture.

За шпанског уметника из Сантандера улични уметници имају одговорност према публици.

„За мене, градови заслужују, не само бомбардовање робним маркама, и то све време, већ и више уметности за свакога. Много људи не посећује музеје па је због тога важно да постоји и улична уметност. Због тога осећам одговорност да наставим да правим мурале и радим као улични уметник“, испричао је Окуда Сан Мигел, уметник из Шпаније.

Многи графити уметници, некада побуњеници, постали су део популарне културе, попут Бенксија, Ем Чета и Џеј Ара, а њихова дела имају широку публику.