Читај ми!

Ново виђење Шницлерове „Госпођице Елзе“ премијерно изведено у Бечу

У бечком Народном позоришту изведена је премијера „Госпођице Елзе“. Импресионистичка новела Артура Шницлера о положају жене у грађанским културама патријархата, драматизована је као монодрама о #MeToo случају од пре сто година.

Беч око 1900. године је био лош за жене. Ако су биле из бољих кућа, одгајане су у послушности очевима и мужевима. Оне друге су биле уцењиване и коришћене за сексуалну иницијацију.

Шницлерова Елза спада у прву групу. Али њен отац је коцкар. Суочен с банкротом, пошаље ћерку да од трговца сликама Дорсдеја тражи позајмицу, знајући да је он насилан према женама.

Између два безобзирна мушкарца, Елза се сломи. Најпре се гола покаже Дорсдеју, онда узме смртоносну дозу веронала.

Глумица Јулија Ридлер је изврсна, али да ли је Елза данас трагична или комична фигура?

„Ово бих дефинитивно назвала перформансом. Живо, перформативно сучељавање са Шницлеровим текстом, у који се меша и којим повремено доминира фантазија глумице. Наша интерпретација претвара ту новелу у трагичну комедију и комичну трагедију, без разграничења између“, објашњава редитељка Леони Бем.

Шницлер је конструисао причу из три маркера: романа свести Џејмса Џојса; фројдијанске теорије танатоса и ероса, и употребе барбитурата. Под тржишним именом „веронал“, барбитурат је ушао у медицинску употребу у његово време, и преко наводне „лаке смрти“ доживео низ романтизација у уметности.

Романтизовано је и само име продукта. Зашто веронал? Зато што се с њим спава у возу од Базела до Вероне.

Епилог Елзе спада у најсрећније несрећне крајеве – кратка слобода и смрт. Гледано тако, крај филма Телма и Луиз је чисти цитат Шницлера.

„Епилог је овде чиста имагинације наше Елзе, не Шницлерове. Додале смо како Дорсдеј замишља да разговара са Елзом и каје се, каже како је спреман да се промени. То њу ослобађа притиска, али враћа проблем на неке сценске одлуке – како завршава комад и шта се после догађа са Елзом. Она је слободна, али куда је слобода води? Можда је слобода само халуцинација и еуфорија“, каже редитељка Леони Бем.

Код текстова који су тако везани за време и локалитет, као Шницлерова Елза увек се поставља питање како их играти након сто година? Овде је то решено кроз хумор, пантомиму, slapstick, нешто акробатике. Трагедија се тако лако истопи, а остане само лепота сценске уметности.

четвртак, 20. фебруар 2025.
2° C

Коментари

Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом
Predmeti od onixa
Уникатни украси од оникса