Монодрамом „Прима фацие" отворени пети „Муцијеви дани“

У Атељеу 212 почели су пети „Муцијеви дани". Фестивал посвећен Љубомиру Муцију Драшкићу, једном од најбољих редитеља бивше Југославије, представиће публици представе које следе његову визију позоришта, ангажованог и слободног за глумачку интерпретацију.

Програм „Муцијевих дана“ чини 10 представа које се баве важним друштвеним темама, засноване на основним позоришним постулатима Драшкићеве поетике која редитељски омогућава разиграну и размаштану игру.

Играће се предсатве Атељеа 212, Народног позоришта из Ниша, Зајечара и Новог Сада, а у оквиру фестивала биће организвана и два сценска читања нових савремених драмских текстова.

„Он у самој идеји, у настанку, имао је један чврст концепт, а то је да се бирају представе из позоришта у којима је Муци Драшкић оставио свој траг, где је режирао јако успешне представе. Из позоришта који су пријатељи и копродуценти, и уопште пријатељи из региона, Атељеа 212. И представе које су режирали досадашњи добитници награде 'Љубомир Муци Драшкић', што је награда 'глумци свом редитељу'“, наводи Гордана Гонцић, в.д. директора Атељеа 212.

Фестивал је отворен монодрамом Прима фацие, у извођењу Маше Дакић, у режији Ање Суше. Представа се бави бави темом сексуалног злостављања и указује на мањкавости правног система.

У оквиру фестивала биће обележен и јубилеј – 15 година од премијере представе Чекаоница у режији Бориса Лијешевића, за коју је добио награду „Љубомир Муци Драшкић“.

„Говори о том процесу кад један стари систем срушен, а други се још није успоставио, о том неком међусистему, међупростору. Е, сад, да ли то што представа живи већ 15 година, да ли то значи да се тај процес још није завршио, да се нови систем још није успоставио, да смо још у некој врсти тумарања, тражења, транзиције, како се год то звало?“, каже редитељ Борис Лијешевић.

У склопу фестивала отворена је и изложба „Уникатни позоришни плакати Атељеа 212“, аутора Љубисава Милуновића, дугогодишњег сликара тог позоришта.