„Нахерени Исус“ – приче о добрим људима и жртвама сопствених заблуда

Јунаци Турудићевих прича су несналажљиви у друштву, скрајнути људи увек на рубу догађаја који им утврђује судбину. Читамо о њиховим недоумицама и недаћама, надањима и изневереним очекивањима.

„Приче о кроткима и обеснима, о ловцима и ловини“ у дослуху су са стиховима Момчила Настасијевића „Лове а уловљени, с вечери, туго, ко коме плен?“

„То су дакле ти грађани који мисле да ће просперирати на овом свету и у овим околностима, а заправо су жртве својих заблуда и постају добра ловина за оне људе који нису баш тако добри као они. Наравно, ја сам на страни тих јунака за које се обично данас каже да су 'лузери'. Мислим то је реч која не одражава њихове позиције, али ако говоримо о сублимацији кроз једну реч онда је она можда и најбоља“, наводи аутор књиге, Мирослав Турудић.

Писац воли своје јунаке, не окривљује их због погрешног угла посматрања света, али и не повлађује њиховим сентименталностима и наглашеној патетици, наводе тумачи Турудићевих прича.

„Језик Мирослава Турудића је прочишћен, богат, осенчен иронијом и код њега нема вишка речи и реченица. Дакле, он је врло језговит писац а опет распричан писац. То делује мало парадоксално, али кад узмете књигу у руке и прочитате прву причу видећете да је ова констатација тачна“, истиче књижевник и рецензент књиге, Радомир Путник.

„Нахерени Исус је у ствари истинска приповедачка књига. Књига у којој у свакој причи видимо да се свет мало нахерио и да можда оно гледиште које ми имамо није гледиште главних јунака. Између та два пола једне занимљиве дубинске свакодневнице ми у ствари налазимо дубока драматуршка упоришта књига не само ове него и свих, у овој се то најбоље види, Мирослава Турудића“, каже књижевни критичар, Петар Арбутина.

Осим на промишљање туђих заблуда Нахерени Исус Мирослава Турудића, подстиче на размишљање о сопственим жељама и хтењима, а зарад света око нас и на самоиспитивање какви смо људи?