Представљена монографија „Свет мозаика – Ђура П. Радловића“ проф. др Јовице Тркуље

Монографија професора Јовице Тркуље, Свет мозаика – Ђура П. Радуловића, поред текстуалног дела који би читаоцима приближио животни и стваралачки пут једног од најзначајнијих мозаичара у региону, у другом делу садржи фотографије најважнијих мозаика сакралне тематике.

У књизи је приказан животни пут и зидно сликарство проф. Ђуре Радловића чији мозаици украшавају бројне цркве и манастире. Међу њима су: Капела Свете Петке на Калемегдану у Београду, Црква Светог Марка на Ташмајдану, Црква Петра и Павла на Топчидеру, Манастир Архангела Михајла и Гаврила у Раковици, Манастир Ваведење на Топчидеру у Београду, Манастир Светог Николе на Озрену посвећен краљу Драгутину из 14. века.

Урадио је више сакралних композиција у манастиру Светог Василија Острошког у Бијељини, Храму посвећеном Светој Петки у Бијељини који је саграђен у руском стилу, мозаик на фасади Саборног храма у Сремским Карловцима, затим Капелу у Кемерову (у Русији), посвећену кузбуским рударима, који су настрадали у Другом светском рату.

У Црној Гори је радио мозаике у манастиру посвећеном Светом Василију Острошком у Острогу, Цркви посвећеној Светој тројици у Будви, Манастиру посвећеном Светом Петру Цетињском под Маинама у Будви.

Круна Радловићевог рада је мозаик Христа Спаситеља на престолу који је августа 2022. године завршен у Цркви Светог Марка у Београду.

Поред сакралних мозаика проф. Радловић је радио мозаике профане тематике од којих се издвајају: Хол Војне гимназије у Београду, Фонтана на Тргу Јурија Гагарина у Приштини, Робна кућа „Звездара“ у Београду, Мозаик у ЈИК банци у Београду. Најпознатије изложбе на којима је излагао су: Изложба мозаика у Дому омладине у Крагујевцу 1985. и изложба мозаика у Старој капетанији у Земуну 1986. године. Од групних изложби издвајају се изложбе мозаика у Народном музеју у Београду 1985. и 1997. године.

За свој рад на развоју сакралне уметности добио је архијерејско признање Грамату. Добитник је и плакете Универзитета уметности у Београду.

У трећем делу књиге садржани су записи о Ђури Радловићу и његовом делу које су написали ред. проф. Бранко Миљуш, ред. проф. Анђелка Бојовић, ред. проф. Градимир Петровић, ред. проф. Радомир Кнежевић, ред. проф. Зоран Вуковић, ред. проф. Велизар Крситић, ред. проф. Слободан Ђуричковић.

Најзад, у четвртом делу књиге су прилози који садрже фото-документацију о Ђури Радловићу, која је својеврсна прича о његовом животном путу и делу.

Ова монографија коју је приредио проф. Јовица Тркуља представља вредан документ о лепоти српске сакралне уметности.