Српска књижевност од распада Југославије до данас, истраживачи Универзитета у Београду имају вишеструки приступ

Пројекат је важан за јавност и посленике културе због тога што се бави књижевношћу нашег доба, српском књижевношћу која је настала од времена распада Југославије до данас. Отуда и конференција посвећена „реконфигурацији идентитета“ у том периоду.

„Реч је о вишеструком приступу који са становишта разумевања поезије, прозе, егзилантске и књижевности гастарбајтера, односа домицила и Средње Европе, покушава да баци светло на оно што се догађало у том важном, динамичном и турбулентном раздобљу савремене српске књижевности“, каже Проф.Тихомир Брајовић, руководилац пројекта.

Проф. Михајло Пантић са Филолошког факултета Универзитета у Београду истиче да се српска књижевност за протеклих 30 година невероватно много променила.

„Наш пројекат је пре свега усмерен на то да детектује те промене, да их опише, протумачи и покаже шта је то што би било најкарактеристичније за ту врсту уметности, која полако губи свој друштвени престиж, али чува постојани квалитет“, указује Пантић.

Паралеле са светском књижевности

Конференција је окупила филологе, антропологе, социологе, психологе и политикологе, који су указали и на паралеле у нашој и светској књижевности.

„Посебно кроз перспективу транслингвализму и вишејезичности поднебља Средње Европе и писаца који репрезентују. У нашој књижевности то је велики број писаца, између осталог, Великић и Албахари, а у контексту светске књижевности Олга Токарчук, Светлана Алексијевич и Петар Хандке“, проф. Мина Ђурић са Филолошког факултета Универзитета у Београду.

До завршетка пројекта остала је још година дана, до када ће бити објављен и зборник радова, као и ридер, односно избор најбољих одломака.