уторак, 14.05.2024, 19:55 -> 20:14
Извор: РТС, Гардијан
Преминула Алис Манро - канадски Чехов
Добитница Нобелове награде за књижевност 2013. године, канадска списатељица кратких прича Алис Манро, која је дуже од 60 година проучавала свакодневни живот кроз призму кратке фикције, преминула је у 93. години у дому за старе у Онтарију.
Алис Манро је боловала од деменције више од деценије. Названа је канадским Чеховом, а њено дело заснива се на формама и темама које књижевни основни правац традиционално занемарује, преноси Гардијан.
Репутација Алис Манро почела је да расте у њеним зрелијим годинама, а њене потцењене приче о наизглед обичним људима у недраматичном малом граду у Канади прикупиле су бројне међународних награда.
Манро је објавила више од десет збирки кратких прича, а Нобелову награду за књижевност добила је 2013. године.
Добитница је и награде Букер 2009, и три пута – награде Гавернор, најпрестижнијег књижевног признања у Канади.
Маргарет Атвуд ју је једном назвала „једном од главних писацa енглеске фикције нашег времена“.
Салман Ружди ју је хвалио као „мајстора форме“, док је Џонатан Френзен једном написао: „Манро је једна од неколицине писаца, неких живих, највише мртвих, које имам на уму када кажем да је књижевност моја религија.”
Рођена 1931. године у породици фармера који су узгајали живину у Онтарију и који су једва преживљавали током Велике депресије, Алис Манро је отишла на универзитет захваљујући стипендији и студирала две године пре него што се преселила у Ванкувер са својим првим мужем Џејмсом Манроом 1951. године.
Описујући себе као „домаћицу четири минус” током тог периода – морала је да тражи од мужа новац да купи намирнице – Алис Манро је писала кад год би њене ћерке спавале, држећи се кратких прича јер је било превише тешко да се концентрише на дуже форме.
Њене приче прво су објављиване у часописима, а сабране су у збирку која се појавила 1968. Њујорк тајмс их је поздравио као доказ да је кратка прича „жива и здрава у Канади“. Тако је почело.
У последњу збирку прича „Драги живот“ из 2012. године, укључила је четири аутобиографска дела која је назвала „првим и последњим – и најближим – стварима које имам да кажем о свом животу“.
Говорећи за Гардијан 2013. године, Манро је објаснила да је „писала личне приче целог живота“.
Коментари