„Непознати познати“ – савремена српска уметност у Леополдовом музеју у Бечу

Нове уметности данас су важна полуга сваке интернационалне промоције. Хоће ли једном овде стајати плакат: „Хвала савременој уметности, захвална Србија”?

„Ја се искрено надам да ће следећи рад бити управо то. Односно да ће се Србија захвалити савременој уметности која је на овај начин представља у свету и не само да промовише домаће уметнике него доприноси бољем схватању и наше уметности и друштва“, каже кустос српске збирке, Саша Јањић.

Двеста година стара "Vienna Insurance Group" данас има експозитуре у тридесет европских држава. Фирма је велики колекционар. Овде је одабир из четири збирке – српске, чешке, летонске и аустријске.

Праг и Беч су у класичној модерни, Рига је савремена, а Београд бескомпромисно концептуалан. Одатле су стигла дела 14 уметника, од тога девет живих.

Ту су Чубраковићка и Бртка из круга италијанских „спацијалиста”, фина иронија Дамњана, Париповића, Поповића и Тодосијевића, постмодерниста Димитријевић и минималиста Вујачић.

„Концептуална уметност и све оно што се дешавало на београдској и српској уметничкој сцени седамдесетих година је нешто што је препознато у свету и налази се у свим прегледима савремене уметности. И управо тај сегмент колекције се овде представља. У ствари на најбољи могучи начин може да представи онај тренутак када је домаћа сцена ишла паралелно са светским токовима“, истиче Јањић.

Шта спаја ове четири колекције националних уметности – осим имена "Vienna Insurance", великог купца уметности, који свесно подржава културу сећања где год је пословно присутан?

„Прегледали смо читаву српску колекцију, и приметили да су најуверљивији, истовремено и уметнички најрадикалнији радови настали у педесетим, шездесетим и седамдесетим годинама. Тад су збирке свесно стваране, бирало се из богате концептуалне авангарде. Део показаних аутора долази из круга Студентског културног центра, део стоји у супротности с њима, као Ана Бешлић“, наводи кустос изложбе, Филип Батка.

Друга авангарда од 60-их година – концепт, инсталација, перформанс, видео и фотографија – била је простор друштвене критике. У спољном изразу минимална, унутра политички пробуђена, некад видовита.

„Неке од тадашњих тема су тек сад актуелне, као два Дамњанова уља на платну из циклуса Дезинформације. Бели квадрат се зове Зелено, зелени је насловљен Црвено. Закључак да је глобални концепт лажних вестипрви пут описан у концептуалној уметности пре више од педесет година сам се намеће.