Преминуо књижевник Рајко Лукач

Лукач је рођен 3. марта 1952. године у Међеђи код тадашње Босанске Дубице, где се и школовао, као и у Старом Петровом Селу и Босанској Дубици. После прве године на Филозофском факултету у Задру, студије наставља на Филолошком факултет у у Београду, где је дипломирао на групи за српскохрватски језик и југословенске књижевности. Од 1971. године живи у Београду, где је радио као професор неколико месеци, а најдуже је радио као новинар.

Био је сарадник у маркетингу, уредник и водитељ књижевних трибина, саветник за књижевност и сарадник и уредник неколико издавачких кућа. а школовао се у тим мјестима и Старом Петровом Селу, док је српскохрватски језик и југословенску књижевност дипломирао на Филолошком факултету у Београду.

Лукач је ауторвише књига поезије међу којима су Плавуша и путник, Спирално степениште, Јапија за ћивот, а писао је и књиге поезије за дјецу попут наслова Мачја пређа, Хвалисавко у копачкама од седам миља и многих других.

Аутор је романа Чипкарска школа, Љетне санте, Божји угодници, Архивске гробнице, Хроничар, Звоно над међама, Дивит и рукописи и Curriculum vitae, а међу романима за младе ту су Најгори надимак на свијету, Ухвати вјетар, Страшније од најстрашнијег, Махараџа од Инђије и Изгубљене странице.

Рајко Лукач је аутор већег броја књига прича за одрасле и децу, као и драма и сценарија и антологија.

Он је књижевну и филмску критику, путописе, фељтоне, интервјуе са уметницима, есеје и друге чланке о културним и политичким догађајима објављивао у новинама, књижевној периодици и зборницима, као и књижевну критику и преводе поезије са македонског језика.

Лукачеве песме и приче заступљене су у двадесетак антологија српске позије и прозе, а о његовим књигама објављено је више од стотину критика и двадесетак интервјуа.