Награда за животно дело УЛУС-а за 2023. годину Драгољубу Раши Тодосијевићу

Комисија је одлучивала у саставу: Ана Вељковић (Секретаријат за културу Града Београда), Светлана Митић (Музеј савремене уметности у Београду), Радован Јокић (Министарство културе Републике Србије), Никола Шуица (Универзитет уметности у Београду), Стеван Вуковић (Удружење ликовних критичара АИЦА Србија), Вахида Рамујкић (Управни одбор УЛУС-а) и Марија Шавија (Уметнички савет УЛУС-а).

Критеријуми којим се Комисија руководила у избору добитника били су: свеукупни допринос културно-уметничкој сцени и пракси, професионални оквир, иновативност, утицај у локалним и међународним оквирима и дугогодишњи стаж у раду и на сцени.

Драгољуб Раша Тодосијевић (Београд, 2. септембар 1945) Бави се перформансом, видео уметношћу, инсталацијама и сликарством.

Дипломирао је на Ликовној Академији у Београду 1969. Заједно са Марином Абрамовић, Ером Миливојевићем, Зораном Поповићем, Нешом Париповићем, Гергељем Уркомом и другима окупљеним око Студентског културног центра у Београду. Био је један од првих уметника који је седамдесетих година увео концептуалну уметност – Нову уметничку праксу, и нове медије на тадашњу југословенску сцену.

Његови најпознатији радови – Шта је уметност? (Was ist Kunst?), Бог воли Србе (Gott liebt die Serbien) – и многи други обезбедили су му светску репутацију. Самостално излаже од 1969. године, а од 1970. је учествовао на бројним групним изложбама у земљи и иностранству. Његови радови се налазе у сталним поставкама многих светских музеја. Добитник је Награде „Сава Шумановић”. Члан је УЛУС-а од 1971. Објављује критике и приче од 1973.

Његови радови су откупљени за Музеј савремене уметности у Београду, Музеј модерне уметности у Љубљани, Центар Жорж Помпиду – Бобур у Паризу, стокхолмски Музеј модерне уметности, Тејт музеј у Лондону. Осим награде на 54. Бијеналу у Венецији, добитник је награде стокхолмског Музеја модерне уметности, IASPIS Residential Awards AWARD (2001), затим награде АртсЛинк за 2004. годину и награде Емили Харви фондације из Њујорка (2006), која се додељује уметницима повезаним са покретом Флуксус.

Добитник је награде „Иван Табаковић" Српске академије наука и уметности (2023), Награде за животно дело 50. Окобарског салона у Београду (2009), Награде Града Београда (2003), Награде Меморијала „Надежде Петровић” у Чачку (1998), награде „Сава Шумановић” (2008) и других. Аутор је више књига прича о уметности, а живи и ради у Београду као слободни уметник.

Учешће на више од 200 изложби

Одржао је око 40 самосталних и учествовао на преко 200 изложби: Единбург Арт Фестивал (1973), Спанс 73 (Загреб, 1973), Априлски сусрети (Београд, 1973-1975), 10 European Artists (Hillyer Gallery, Northampton, Mass, САД, 1975), Париски бијенале младих (1977), New Art Practice 1966-1978 (Загреб, 1978), European Dialogue, 3rd Sidnay Biennial (Аустралија, 1979), Krakow Encounters (1981), 16th Biennale in Sao Paolo (1982), Photographs by Artists (Crown Point Gallery, Oakland, Cal. U.S.A. 1982), Private Symbols s a Social Methaphor (5th Sidney Biennial, 1984), Fra-Yu-Cult (Gallery 369, Edinburgh, 1990), Photography among the Serbs1839-1989 (Београд,1991).

Међу изложбама у којима је учествовао су и Цетињско бијенале (1991), Slav Athens (Љубљана, 1991), Приватно-јавно (Подгорица, Београд, Нови Сад, 1992-1993), Europaer (Грац, 1993), Project for Europe – Europe Rediscovered (Копенхаген, 1994.) Edinburgh Arts Festival (Единбург 1994), II International Biennial Invitational (Лос Анђелес, 1994), Aeropagitica, 28 Freie Seiten, Museum G.A.M.E.S. of Art (Монхенгладбах, 1997), Out of Action; Between performance and the Object (1949 -1979): Museum of Contemporary Art (Лос Анђелес 1997); Österreichicshes Museum für Angewandte Kunst (Беч 1998); Museum d’Art Contemporany (Барселона 1998 – 1999); Museum of Contemporary Art (Токио 1999), Body and the East, Museum of Modern Art (Љубљана, 1998) Fokus Belgrade, Galeria IFA (Берлин, 1998).