Маркесов омаж мајци „Видимо се у августу“ истовремено представљен широм планете

Захваљујући издаји синова, да ипак објаве очев последњи роман, упркос његовој жељи да се рукопис уништи, десет година после смрти, књига Видимо се у августу, нобеловца Габријела Гарсије Маркеса планетарни је догађај. 

Видимо се у августу (Until August) плод је последњег стремљења великог писца да, упркос тешкој болести, настави да ради.

„На основу свега што сам прочитала о овој књизи и у претходним књигама Габријела Гарсије Маркеса, сматрам да је ово омаж његовој мајци зато што су многа ранија дела била омажи другим члановима породице. Пуковнику нема ко да пише је прича о његовом деди, Љубав у доба колере је прича о његовим родитељима, а мајка је била његов велики ослонац и на послетку мајка је била његов најбољи читалац баш као и јунакиња Ана Магдалена Бах ове божанствене приче“, објашњава проф. др Бојана Ковачевић Петровић.

О чему пише Маркес током трке између уметничког перфекционизма и његових менталних способности које су полако чилиле? О усамљеничком ритуалу Ане Магдалене, путовању на мајчин гроб и ноћима слободне љубави сваке године искључиво тог дана, 16. августа, када посећује мајчино вечно место. 

„Мегдалена је јака жена, испуњена и жена која живи живот који је упао у колотечину. У неком тренутку она тражи нешто ново у свом животу, тражи нешто што није досадашњи њен живот и одлучује се да на један дан у години постане неко други“, истакла је Весна Стаменковић, преводилац књиге. 

Пет засебних прича, пет путовања Ане Магдалене не треба посматрати са магичне тачке гледишта.

„Ово није магијски реализам, ово је једно зрело штиво Габријела Гарсије Маркеса који се одвојио од сопствених књига из млађих дана и књига у којој се он заправо мири са смрћу“, наводи проф. Ковачевић Петровић.

Нема сумње да је овом књигом исписано последње поглавље великог писца и то на најбољи могући начин.