Награда „Душан Радовић" за дело „Кад ствари пољуде" Драгане Младеновић

Најбоље књижевно дело за децу и младе у протеклој години је збирка пасама „Кад ствари пољуде". За њу је Драгана Младеновић добила награду „Душан Радовић".

Драгана Младеновић пише луцидно, духовито и једноставно, баш како би Душко волео – оцењује жири.

„Душко Радовић је пре више деценија приметио да су се штипаљке претвориле у птице. На неки начин писање књиге Кад ствари пољуде почиње од тада и због тога сматрам да је ова књига на неки начин омаж поезији Душка Радовића“, рекла је Драгана Младеновић, добитница награде „Душан Радовић“.

Песме су о стварима које су оживеле, понашају се као деца, неке као људи – пољуделе су, па виљушка верује да је музички инструмент, тегла тражи назад корнишоне, а банкомат је решио да потроши сав новац на себе...

Лудости собних, друштвених, кухињских, и иних ствари илустровала је Невена Силашки.

„Ова књига између осталог жели да скрене пажњу и на то да смо постали конзумеристичко друштво, да смо се затрпали стварима, да смо затрпали своју децу стварима. И питање је да ли наша планета може да издржи отиске које сви остављамо за собом“, каже Младеновићева.

Прича о нашем свету исписана је једноставним стихом, често минималистичким, увек забавним, а крајеви песама не могу се наслутити из њиховог почетка.

Жири сматра да је то модеран језик каквим би се поносили данашњи јутјубери и инфлуенсери само када би га знали, а нажалост нису му ни близу.

„Сем тога што се ради о једној јако луцидној, духовитој песникињи, мени је страшно драго што је оно што Драгана Младеновић пише у многим својим елементима личи на Душка Радовића. А мој задатак у Жирију је управо да сем добрих писаца нађемо неког ко макар мало пише као Душко“, рекао је Милош Радовић, председник жирија.

Драгана Младеновић је трећи лауреат награде „Душан Радовић“ установљене на стогодишњицу његовог рођења.

Пре ње добили су је Дејан Алексић за приче Мало-мало па слон и Ана Петровић за Стрипотерапију.