Отворена изложба „Траг класике у сусрет новом" у Галерији РТС-а

Екатерина Берјоскина Милићевић на најбољи начин оличава вредност наслеђа својих предака. На почетку је важно напоменути да је она културни амбасадор Русије у Србији и да је њен допринос српској културној сцени изузетно велики.

Она је била уметнички директор галерије Руског дома, где је покренула дечију ликовну школу и где је водила галерију руске уметности „Берјоска“, као и „Арт кафе“. Организовала је хумантиране акције у време НАТО агресије на Србију, како би помогла српском народу.

Екатеринина дела припадају тзв. штафелајском сликарству. Њене слике су начињене техником уље на платну. Њена платна су већих и мањих формата. На њима доминира сигуран потез експресивног набоја. Градски пејзаж је главни мотив у њеном сликарству, али важно место у њему има и мотив мртве природе.

У оквиру њеног стваралаштва посебну пажњу привлачи градски пејзаж осликан у жанру пејзажног сликарства који се назива ведута. Најпознатији представници овог жанра су италијански сликари Каналето (слика „Канал Гранде у са базиликом Санта Марија дела Салуте“ у Венецији), затим, Франческо Гварди (слика „Дуждева палата у Венецији“).

Екатеринина ћерка, млада сликарка Ивана Краљевић, такође је аутентичан и необичан стваралац. Она, драматичном и сигурном, а разиграном линијом ствара своја уметничка дела. Ивана Краљевић ствара и дела у дигиталној форми. Она су веома занимљива и изазивају полемику међу посматрачима. 

Ивана Краљевић је сјајан пример ствараоца који нам улива наду и веру у постојање младих талената. Ова уметница својим дигиталним радовима доказује да је уметност „божанско лудило“ променљиво а ипак постојеће, због артефаката који остају бесконачно на планети Земљи.

Верна властитом стилу, који се заснива на споју класичног и модерног, ствара јединствен стваралачки израз који се не заснива на опонашању демистификоване структуре одвојене од имитације и опонашања одбија законе Мимезиса. Онај који имитира најгори је од своје врсте, Ивана Краљевић то засигурно не ради. Млада уметница је победила академизам, надвладала га и саградила препознатљив рукопис посвећеним радом.

Детаљније о ауторкама изложбе и делима, прочитајте у приказу Зорице Шијице.