„Растегљиве приче што на жваку личе“ Ање Аранђеловић

Деца воле да им се причају приче за лаку ноћ, али многа од њих желе да приче трају док се не раздани. Траже нове садржаје и књижевне авантуре које трају. Због њих и оних који им приче читају или причају, Ања Аранђеловић написала је „Растегљиве приче што на жваке личе“.

Свака прича има увод и закључак и они чине њену најкраћу верзију, а од почетка до краја су наставци за децу која желе да чују још, још и још. Наставци делују као засебне причице, исти су јунаци и тема а радња је другачија. Редослед читања је дечји избор.

„Подстакло ме је лично искуство када успављујући моју Уну нисам имала приче које би трајале довољно дуго.Она је тражила да чује шта се дешава са одређеним њеним омиљеним јунацима.Онда сам морала да измишљам, тако да је због тога настао овај модел ето зато су растегљиве", рекла је ауторка књиге Ања Аранђеловић.

У причама деца могу упознати кашичицу која говори, набасати на трапавог љубавног стрелца или дрско огледало, такође поцрвенети због својих или туђих лажи, и схватити важност јасног изражавања.

Јунаци су вољни да их науче како да се забаве јер се кроз забаву најбоље учи и види живот пун љубави, каже Ања Аранђеловић, обожаватељка наопаког или „наопачког“ погледа на живот.

„Животу ипак треба приступати из своје душе а не просто само копирати све што се ради. Књига има тај приступ јер јунаци гледају из неких других углова и причају своју причу а не приче које већ знамо, и на које смо навикли, које очекујемо“, рекла је ауторка.

Растегљиве приче на разнобојним листовима илустровала је Софија Вукашиновић. Могу бити приручник родитељима, васпитачима, свима који брину о неком драгом маленом бићу, вештом да избегне сан.