Салцбуршки фестивал и ове године празник културе 

Салцбург је и овог лета једна од незаобилазних културних дестинација Европе.

Фестивал, који већ више од стотину година окупља позната имена из света оперске, музичке и позоришне уметности, ове године је у знаку обележавања 150-годишњице рођења и 80-годишњице смрти Макса Рајнхарта, бриљантног позоришног ствараоца и суоснивача Салцбуршког фестивала. 

Када је 22. августа 1920. поставио представу Човек (Jedermann) Хуга фон Хофенстала (такође једног од утемељивача фестивала), у предивном барокном амбијенту на степеништу катедрале у Салцбургу, Рајнхард је дубоко веровао, како је касније рекао и често био цитиран, „у бесмртност позоришта, тог најблаженијег скровишта за све оне који су своје детињство потајно сакрили у џепу, да се играју до краја живота“.

Сваке године од тада у Салцбургу се изводи исти комад, као потврда истинитости речи позоришног мага.

Фестивал, који се од настанка темељио на крилатици „живи и пусти друге да живе“, као идеји културне, језичке и етничке разноликости, наставио је да се развија до данашњих дана, а под управом Херберта фон Карајана, свој фокус усмерио нешто више ка опери, нарочито извођењу дела (кога би другог) Волфганга Амадеуса Моцарта, најпознатијег Салцбуржанина у историји. 

И ове године оперски репертоар је изузетно богат. Ту су, пре свега, два маестрална споја Шекспира и Вердија, опере Магбет и Фалстаф.

У Магбету, чијих је шест извођења у великој дворани Фестшпилхауса одавно распродато до последњег места, иако цена улазница износи и до 450€, поново слушамо бравурозну Асмик Григоријан, изванредан литвански сопран, чији нам је дубоко емотивни глас прошле године јежио кожу и терао сузе низ лице у Пучинијевом Триптиху. У улози Магбета први пут на сцени у Салцбургу публика гледа белоруског баритона Владислава Сулимског, једног од водећих носилаца Вердијевог репертоара данашњице. 

Шекспиров либрето наставља се и у поставци опере Монтеки и Капулети Винченца Белинија, под диригентском палицом прослављеног Италијана Марка Армилијата.

Неизбежни Моцарт овог лета је заступљен Фигаровом женидбом у режији Мартина Кушеја, директора бечког Бургтеатра. 

После прошлогодишњег успешног Триптиха, Кристоф Лој поново режира у Салцбургу. У његовој поставци Орфеја и Еуридике наступа стална гошћа и бивша директорка Фестивала, славни колоратурни мецосопран Чечилија Бартоли.

Театарски репертоар, осим Једермана, обухвата и многе занимљиве представе, од Љубави, рађене према потресном, животном и награђиваном филму Михаела Хајнекеа, нове продукције Брехтовог Кавкаског круга кредом, до гостовања чувене израелске кореографкиње Шарон Ејал, својевремено награђиване и у Београду, коју одлично познају и овдашњи љубитељи уметности игре. 

Концертна публика имаће прилику да слуша и легендарне пијанисте Јевгенија Кисина, Марту Аргерич, Берлинску и Бечку филхармонију, Бостонски симфонијски оркестар, те као специјалне госте чувени Утопија оркестар грчког диригента Теодора Куренциса и француски иновативни оркестар младих уметника Ле сијекл, под управом Франсоа-Завијеа Рота. 

Многе друге велике и перспективне извођаче можда смо неправедно изоставили, да нам се овај текст не би свео на пуко набрајање. Салцбуршки фестивал ће свакако и ове године бити права гозба за оперске, музичке и театарске сладокусце.