Дан када су нацисти покушали да униште српску културу

На локалитету на Косанчићевом венцу обележен је Дан сећања на страдање Народне библиотеке Србије 6. априла 1941. На исти дан, пре 50 година Национална библиотека је добила ново здање и тим поводом је приређена изложба.

У шестоаприлском бомбардовању уништен је књижни фонд од 500.000 свезака, око 1.500 ћирилских рукописа и повеља од 12. до 17. века, картографска и графичка збирка. Заувек су изгубљене личне библиотеке Вука Караџића, Доситеја Обрадовића, Ђуре Даничића и Јанка Шафарика.

Здање на Врачарском платоу обележава пола века постојања, а већ дуго постоји идеја о изградњи Меморијалног центра на месту некадашње библиотеке.

„Нова зграда је отворена 6. априла 1973. на годишњицу бомбардовања. Поводом обнове библиотеке легендарни министар културе Француске Андре Марло нам је поклонио рукопис своје књиге о Пикасу. Том приликом је написао: У судбини ваше библиотеке видим судбину народа коме су култура и слобода једно“, каже управник Народне библиотеке Србије Владимир Пиштало.

У пламену су нестале збирке докумената и писама значајних за политичку и културну историју, као и књиге на више језика које су покривале период од 800 година, на простору од Венеције и Беча до Константинопоља.

„Желим да укажем на једну веома битну ствар овде на месту некадашње Народне библиотеке. То што су немачке војне снаге урадиле није било усмерено само против живота обичних људи, већ је постојала директна намера против српске културе. Српска култура је део европске културе. Потребни сте нам, то је важан део заједничког културног наслеђа“, истакао је специјални изасланик владе СР Немачке за Западни Балкан Мануел Сарацин.

„За српски народ 6. април није само дан којим је немилосрдним бомбардовањем нашег главног града и страдањем недужних цивила почео Други светски рат на овим просторима. Већ дуже од осам деценија питамо се зашто је неко националну библиотеку, као сведочанство постојања једног народа, изабрао за легитимну мету и одлучио да је до темеља разори“, наводи министарка културе Маја Гојковић.

Изложба „Пола века здања Народне библиотеке Србије“ сведочи о раду архитекте Ива Куртовића који је преминуо пре него што је његово животно дело било завршено, како је нобеловац Иво Андрић са првом почасном чланском картом посећивао Народну библиотеку и шта је писало у новинским извештајима о отварању наше највеће ризнице културе.