Редови испред концертних дворана, више кокица и попуњених фотеља - колико смо заиста „културнији"
Колико нам је важна култура? Када одговарамо на то питање, често смо строги према себи или идемо у другу крајност. А каква је истинска слика током последњих пет година, истраживао је Завод за унапређење културног развитка.
Имате ли карту више? То је све чешће питање испред установа културе широм Србије. Ако идете на концерте, биоскопске и позоришне представе сигурно вам је познато. Истраживање потврђује: расте интересовање за садржаје културе.
„Приметно је повећање публике које износи пет, шест посто, и то је редовна публика која стално посећује догађаје у култури", каже Јелена Ђорђевић из Завода за проучавање културног развитка.
Када смо стали у дуге редове за карте испред концертних дворана било је јасно шта највише волимо од догађаја културе - наступе извођача уметничке музике.
Симфонијски оркестар РТС-а и Бероградска филхармонија имају велике заслуге за то.
„Публика највише воли пуно музике, наравно мало и да се забави. Тако да смо гледали да направимо тачно тај прави баланс између музичког хумора и пуно пуно лепе музике, јер практично највише публика долази због доброг филхармонијског извођења и мелодије", сматра Јелена Милашиновић из Београдске филхармоније.
Истраживање указује на растући тренд садржаја за децу, а у тој улози најбоље се сналазе библиотеке, музеји и културни центри.
Домаћи филмови, премијере светских хитова, највеће платно на Балкану, кожна седишта уместо црвених плишаних, кокице и селфији испунили су наше биоскопске сале.
Ту је највеће повећање публике у односу на протеклих 10 година. То је 30 посто.
„Синеплекс биоскопи су једна од највећих инвестиција у култури у последњих 15 година у Србији. Осам биоскопа се налазе у Србији. Верујем да ћемо ми преци неку цифру од четири и по милиона гледалаца у току следеце године, што је изузетна бројка за Србију, један одлазак у биоскоп - један становник Србије", истиче Владан Сретеновић, директор маркетинга и продаје биоскопа „Синеплекс".
Занимљиво је да је нејвеће заостајање тамо где је потребно најмање улагање, у друштвене мреже и сајтове.
Зато су тинејџери на дну листе по интересовању за садржаје културе, ту лежи и главни задатак утанова у тој области за будућност.
Коментари