Како компензовати године - САНУ о „Будућности старења"
Почела је дводневна конференција „Будућност старења" чији је домаћин Српска академија наука и уметности. Наши, али и међународни стручњаци, говориће о економским, социјалним и здравственим изазовима са којима се најстарији међу нама свакодневно суочавају.
Старост са собом носи болест, немоћ и усамљеност. Истраживања упозоравају да већина старијих од деменције оболи после 65 године, а да касно приметимо симптоме, јер су први знаци деменције суптилни, и мислимо да су у вези са годинама.
„Преко 65. године, од шест до десет посто људи има деменцију. После 80. године сваки други човек је у неком облику деменције. Уколико имате високу ангажованост у било ком облику, то не подразумева само високо образовање, не подразумева високо професионално ангажовање, него и било која друштвена активност која је значајна или осећај сврхе у породици и друштву - то су позитивни фактори који на неки начин омогућавају да компензујемо процес старења или процес болести", каже неуролог, проф. др Елка Стефанова.
Због превисоких очекивања послодаваца који захтевају од родитеља да буду више на послу него код куће - баке и деке чувају унуке пуно радно време.
Упућени кажу да су неопходни системи подршке како би се ускладио посао и родитељство, а најстарији растеретили.
„Усклађивање рада и родитељства, помоћи у кући, развијање предшколског система збрињавања деце па и првих година школовања - квалитетног предшколског образовања - то је нешто што би онда старију генерацију родитеља делимично ослободило пуног радног времена старења и бриге, и помоћи у кући", рекла је социолог, проф. др Мирјана Бобић.
Стручњаци су сагласни да живимо у друштву у којем је међугенерацијски јаз све већи. Наглашавају - млади не разумеју потребе старих, и нису довољно едуковани да их препознају.
„Имамо лошу структуру средњих школа, недовољно капацитета у предшколском образовању, пуно проблема и предимензионирано високо образовање... Млади данас имају по свим студијама лоше перцепције старијих особа јер до њих није продрло знање о томе да стари могу бити корисни чланови друштва, да је старост исто време развоја и унапређивања компетенција", каже академик Владица Цветковић.
На дводневној конференцији биће речи и о пензијском систему и о будућности пензионера у Србији и условима за активно старење.
Коментари