Изложба у Фројдовом музеју у Бечу – продуктивни неспоразум надреализма и психоанализе

Надреализам је најкраће описати као прожимање две врсте простора, реалног и замишљеног, који се секу кроз тела и ствари. За надреалисте, то значи постојање две равноправне собе у кући људске егзистенције. За психоанализу то значи да је једна соба погрешна и да из ње треба евакуистати људе док је још време.

Надреализам посматра просторе демократски, као две врсте здравља. Психоанализа хијерархијски, као здравље и неурозу.

У илустрацији те битне разлике овде помажу Дали, Андре Масон, Де Кирико, Магрит и остали аутори из приватне збирке Клеван.

„Психоанализа и надреализам имају много додирних тачака. Интерес за исте теме, жељу, чежњу, сан. Али, док надреализам естетизује слике између сна и реалности, психоанализу занима само њихово значење. Оно што је за психоанализу обичан инструмент, за надреалисте је крајњи циљ. Надреалисти уживају у несвесном, док је за Фројда несвесно само камен на путу којим се иде“, наглашава Моника Песлер, директорка Фројдовог музеја.

Синхроно настали, надреализам и психоанализа су заувек остали везани у продуктивном неспоразуму.

У Венецији ове године је надреализам наступио са политичком амбицијом. Односио се на тела са украјинских ратишта посечена упадом реалности из колективних ноћних мора.

Изворни надреализам је пре заустављао време, него се њиме бавио, као на овој слици Пола Делвоа из 1963, са алегоријом из Јеванђеља по Матеји о пет паметних и пет глупих девица. Једна фали – шта мислите која?

„Фројда су надреалисти врло забављали. Али мислим да му је врло ласкало то што су га обожавали и стално покушавали да га придобију за своју ствар. Читав живот је размењивао писма с њима. Тамна тиркизно зелена боја наших зидова је директна референца на 'собу сујеверја' коју су Андре Бретон, Марсел Дишан и архитекта Фридрих Кизлер дизајнирали за изложбу у париској галерији 'Маг' 1947“, додаје Моника Песлер.

Заустављено време обрађују надреализам, pittura metafisica, хиперреализам и минимална уметност.

Са оне друге, активне и убрзане стране, стоје експресионизам, од фигуралног до апстрактног, дрип слике у стилу Џексона Полока, ташизам, информел, поп-арт. Та два схватања времена растала су се код Фројда, конкретно, на овој бечкој адреси, Berggasse 19.