Читај ми!

Последње Тицијаново дело коначно пред римском публиком

У Риму је отворена изложба ренесансног мајстора Тицијана Вечелија, a Музеј лепих уметности из Беча, власник једног од његових најзначајнијих дела, „Нимфа и пастир“, позајмио га је римској Галерији „Боргезе“ за изложбу која ће бити отворена до септембра.

Нимфа и пастир, последње Тицијаново дело – урадио га је годину дана пре смрти – најбоље сведочи о суштини и последњој стваралачкој фази ренесансног генија. Изложба Тицијаново доба: Природа, љубав, уметност дефинише универзалну идеју која је водиља сликаревог стваралаштва од почетног до последњег потеза сликарског киста.

„Дело Нимфа и пастир, настало је 1575, последње је Тицијаново дело и веома значајно јер сведочи како је и о чему сликар размишљао у позним годинама. Насликао је алегорију живота, али рекла бих и све животне радости, јер је у позадини живописна природа нама познатог Тицијана. Међутим, у тој позадини се назире и коза која гризе последњу зелену грану дрвета које је почело да се суши – то је детаљ којим сликар наговештава крај живота“, истакла је Марија Ђовани Сарти, кустос изложбе.

На изложби у Галерији „Боргезе“ су још три Тицијанове слике – Венус и купидон везаних очију, Света и грешна љубав  и Три године једног човека, рефлексија су турбулентног живота главног сликара Млетачке Републике. Смена среће и туге у приватном животу и богатој каријери, која је трајала седам деценија, одражавале су се и на његову уметност. Меланхолични пејзаж као позадина љубавне сцене пастира и нимфе одражава сву тугу осамдесетпетогодишњег сликара на заласку живота.

„Ако упоредимо љубавни пар на слици Три године једног човека и пар са слике Нимфа и пастир, слика са истом темом – дијалог љубави и природе, можемо да приметимо животну фазу кроз коју је уметник пролазио. Млади Тицијан је био занесен митом, док је Тицијан у позним годинама био много реалнији и у сликању преовлађују тамнији тонови и сфумато“, истакла је Франческа Капелети, директорка Галерије „Боргезе“.

Тицијан се сматра једним од највећих сликара такозване венецијанске школе. Био је ученик Ђованија Белинија, радио заједно са чувеним Ђорђонеом, а након њихове смрти постао је неприкосновени сликар „венецијанске школе“.

Шездесет година уживао је статус државног сликара Млетачке Републике, а за то време настајала су дела са најразличитијим мотивима, од портрета дворана, религиозних сцена до пејзажа. Изложба у Риму Тицијаново доба: Природа, љубав и уметност отворена је 14. јуна и посетиоци је могу видети до 18. септембра.

понедељак, 22. септембар 2025.
23° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом