Мигрантска опера Јелене Сасник „Ексодус радости“ премијерно изведена у Београду

Многи мотиви у људском стваралаштву су управо они надахнути човековом потребом за променама, свеједно да ли су условљене позитивним или негативним околностима. Свака прича је јединствена и носи тежину или лакоћу доживљеног, а прича диригенткиње Јелене Сасник је испричана представом Ексодус радости, по први пут у Београду.

„Сваки пут када то диригујем, размишљам – шта ми је ово требало у животу. Зашто сам морала толико да се оголим и да испричам о свом животу. Али у исто врме, када се све заврши, буде ми толико драго, зато што људи прилазе, чак и људи који су домаћини, да кажу да су исто то негде доживели. Сви смо ми негде пошли и негде смо дочекани на један одређени, скоро исти начин“, каже ауторка представе, Јелена Сасник.

Пре свега, ово је мигрантска опера, наглашава диригенткиња и цитира мисао Меше Селимовића да човек није дрво.

„Ја не могу да замислим да се не померим. Мислим да бих експлодирала. А онда, када сам се померила, онда сам зажалила. И тај дуализам у мом животу ће сигурно трајати цео мој живот. И оно: Где би било боље? То је нешто што ме мучило, као што мучи све нас кој смо негде отишли и то јесте била једна врста катарзе. Морало је то некако да изађе из мене“, признаје Сасникова.

„На почетку сам мислила да ће представа бити реализована у Београду, али стицајем околности су Словенци то преузели, и морам да кажем да је изузетан одјек имала и у Словеније, а стално идемо и на неке фестивале. Сада се спремамо за Јордан. Врло емотивно људи реагују. И Словенци и странци, и наши“, наводи Јелена Сасник, диригенткиња представе Ексодус радости, коју је Словеначки камерни музички театар премијерно извео на Факултету драмских уметности у Београду.