Две (непознате) драме Јована Радуловића у издању РТС Издаваштва

У рукописној оставштини књижевника Јована Радуловића (1951-2018) нађена су и два телевизијска сценарија наручена од Телевизије Београд која, сасвим је извесно, из идеолошких разлога нису снимљена.

Реч је о делима Небо високо а земља тврда (ТВ драма за децу) и Ој пекарске дуге ноћи (ТВ драма). Јован Радуловић, показано је на примеру ова два неснимљена сценарија, својом критичком мисли, припадао је оној групи српских писаца који су постављали не увек пријатна питања, било о савременом животу, било о националној митоманији.

Основну школу завршио је у Полачи, а гимназију у Книну. Започео је студије књижевности и историје у Задру 1970. године, а 1971. се преселио у Београд, где је дипломирао на Филолошком факултету. Био је професор у Четрнаестој београдској гимназији, уредник БИГЗ-а и директор Библиотеке града Београда.

Дела су му превођена на енглески, руски, украјински, италијански, немачки, шведски, мађарски и македонски језик.

Добитник је Октобарске награде града (додељена па одузета 1979, враћена 1993), Андрићеве награде, награде „Исидора Секулић", „Светозар Ћоровић", „Бора Станковић", „Бранко Ћопић" (САНУ), „Јоаким Вујић", „Браћа Мицић", награде Виталове књижевне фондације „Златни сунцокрет", „Грачаничке повеље", награде „Седам секретара СКОЈ-а" (Загреб 1980), награде Удружења чехословачких уметника за најбољи сценарио (на фестивалу Златни Праг, 1989. године), награде за најбољу драмску серију на Данима ЈРТ-а (Неум 1989), награде „Матија Бан", награде „Лазар Вучковић", награде Графичког атељеа Дерета за књигу године и Кочићеве награде 2001.

Јован Радуловић је написао бројне приче и приповетке међу којима се истичу Илинштак (1978), Голубњача (1980), Даље од олтара (1988), Изабране приповијетке (1995), Замка за зеца (приче за децу, 1998), У Исламу Грчком (1999), Идеалан плац (2000), Најлепше приповетке Јована Радуловића по избору Душана Иванића (2001), романе: Браћа по матери (1986), Прошао живот (1997), Од Огњене до Благе Марије (2008), драме: Голубњача (1982), Учитељ Доситеј (1990) а јавност га памти и по телевизијским и филмским сценаријима за филмове Вучари Доње и Горње Полаче (1978), Челичење Павла Плетикосе (1980), Браћа по матери (адаптација ауторовог романа, 1988), Глава шећера (адаптација приповетке Милована Глишића, 1991), Свирач (адаптација приповетке Светолика Ранковића, 1998), Никољдан 1901. (адаптација драме Симе Матавуља, 1998), Стари врускавац (адаптација приповетке Светолика Ранковића, 2000), Полача - Оквил (2004), Бора под окупацијом (2006).

Представа Голубњача проглашена је за најбољу на Фестивалу Алпе-Адрија (Нова Горица, СР Словенија, 1983). Жири РТС и Вечерњих новости изабрао је Голубњачу међу дванаест најбољих драма написаних на српском језику од 1944. до 1994. године.