Који су, у доба пандемије и промовисања одрживости, изазови пред модерном архитектуром

Виртуелна реалност приближила нам је све сегменте уметности. Тако је архитектама понудила нове алате које могу да користите у послу.

Спој уметности, науке, технологије и архитектуре једнако их инспирише и провоцира. Најбитније им је да формирају безбедан јавни и унутрашњи простор.

„Оно што ми желимо, и што се појављује јесте спој са науком и технологијом. Значи са оним што су подршка из тих домена и јесте инспирација уметношћу -а рт и архитектура. Имамо пуно примера инсталација уметника у јавном простору. Они су уметници по образовању али праве инсталације, урбане инсталације. Та спона врло функционише и врло је присутна", рекао је Зоран Абадић са Архитектонског факултета.

Код куће се остајало више него икад, а протекли период показао је да су адекватан и одрживи простор оно што је човеку најпотребније.

Два пута у историји после пандемије и великих ратова било је златно доба небодера. Они су прилагодљиви приступачни, пружају више могућности а троше мање. Тако је пре 90 година настао Емпајер стејт билдинг.

Простор о којем архитекте размишљају, сада је природа. Размишља се у правцу да потенцијали природе постану инструменти где је могуће деловати архитектонски.

„Одрживости вода или некаквих простора који су заиста у брдима или планинама, отварају могућности за очувањем или за регенерацијом и онда архитектура практично прати све те промене", изјавила је проф. Ружица Богдановић из Асоцијације за развој одрживе урбане заједнице СТРАНД.

О променама размишљају и млади који проучавањем последица пандемије стижу до нових сазнања.

„Управо радимо на часопису, и то двоброју са том темом едукација у време ковида, који су алати настали, шта је ново настало, како је настало, одакле можемо да црпимо нове идеје", додао је Абадић.

Идеје које су представили погледајте на изложби до 11. децембра.