Космолошке слике збиље и уобразиље Драгослава Живковића у Галерији РТС

У родној вароши на истоку Србије, Драгослав Живковић, по многим ликовним критичарима „мајстор простора и тишине", живи и ствара један нови свет митологизованих поетских представа специфичног сензибилитетa. 

Захваљујући виртуозном сликарском поступку и вештим сликарским решењима, користећи наизглед једноставне, препознатљиве симболе и мотиве Драгослав Живковић се универзалним језиком обраћа човеку, усамљеној јединки, указујући према Бранку Кукићу на „оно што је створио Творац и оно што је саградио човек".

Део његовог ликовног опуса чине космолошке слике збиље и уобразиље, које представљају појавност симболизованих фрагмената прошлости и садашњости, неретко у вези са литерарним предлошцима и елементима материјалног и нематеријалног културног наслеђа. У Галерији РТС од вечерас до 26. децембра можете погледати његове слике у изложбеној целини из овог опуса.

Драгослав Живковић истрајно, минуциозним поступком ослобађа и чисти сликану површину инсистирајући на класичним цртачким и сликарским техникама, које у току свог веома запаженог и признатог вишедеценијског уметничког деловања савлађује и развија до префињености, било да се ради о цртежу, пастелу, акварелу или уљима на платну.

Истражујући несагледиве могућности основних ликовних елемената линије, боје, светла и таме Живковић ствара препознатљив, јединствен уметнички израз и остаје доследан поетици коју је једном, још на почетку своје уметничке каријере утемељио.

Дела Драгослава Живковића издвајају се и препознају по јединственом изразу и избору мотива и тема. Неми, иконични, понекад готово гротескни ликови са, до танчина осликаних површина слика суочавају посматрача са одразом сопствене душе.

Тихи пејзажи, усамљено стабло или кућа, напуштени предмети у простору као назнака присуства живота или елементи колективног памћења, рефлексије прошлости наших сећања, чине да многи на његовим делима препознају самоћу. Посматрајући тихе и нестварне пејзаже, заправо се враћамо себи, својим коренима и посматрамо напуштене интимне „пределе" своје заборављене Animae. Овај „вилински свет", префињена игрa вила, богова и божица, осења и утвара, вештица и скривених демона уводи нас у дионизијски пејзаж светлости и сенки.

Са његових дела проговорила је тишина, а како др Стојан Богдановић у тексту „Сликарски исихазам Драгослава Живковића" каже: „До сада смо слушали тишину. Сада је видимо." Пред сликама Драгослава Живковића нико не остаје равнодушан!

Ретроспективна изложба дела академског сликара Драгослава Живковића приређена је поводом обележавања педесет година стваралаштва уметника и четрдесет година рада Завичајног музеја Књажевац као самосталне установе.

Изложба прати монографију дела Драгослава Живковића, која поред документарног филма и виртуалне галерије дела чини део пројекта Завичајног музеја Књажевац „Драгослав Живковић - прича о завичају" подржаног од стране Министарства културе и информисања, СО Књажевац и бројних донатора, поштовалаца уметника.

Изложба има ретроспективни карактер и представља дела настала у периоду од 1970. до године 2020. године. Реч је о цртежима, пастелима, акварелима, уљима на платну из збирке Завичајног музеја Књажевац, из приватних колекција и у власништву аутора. Велики број заступљених дела по први пут је представљен публици.

Међу изложеним делима налази се група раних радова насталих у гимназијским данима уметника, коју чине цртежи изведени угљеном, кредом, тушем на папиру, као и уљима на платну или дасци, међу којима преовлађују аутопортрети, портрети, актови, мртве природе, а на којима се већ очитава специфичан ликовни израз и поетика коју ће уметник доследно и истрајно неговати све до данашњих дана.

Мртве природе и мистични пејзажи његових готово нестварних акварела, имагинарни ликови вила и Силена, читав низ митских бића и митолошких представа, алегорија израња са површина минијатурних пастела и цртежа оловком или заузима простор њему својствених великих платна изведених угљеном.

Насупрот овим, готово монохроматским делима стоји издвојена група радова, уља на платну, изузетних по колориту, темама и композицији насталих у периоду од касних 80-их и у току прве деценије 2.000-их.

Веома запажен и високо оцењен уметнички опус Драгослава Живковића, бројне награде и признања, посебан визуелни печат који његова дела дају поставкама и програмима Завичајног музеја Књажевац, сведоче о квалитету и достигнућима овог значајног уметника.

Многи ликовни критичари сматрају га једним од најзначајнијих савремених српских сликара, исихастом и посвећеником блиском круг Медијале. Драгослав Живковић, по свему свој и посебан, живи, ради и ствара у родном Књажевцу.