Србија може да буде поносна на своје „мале принчеве“
Међународни дечји фестивали у Тузли и Бањалуци показали су да Србија може да се поноси писцима за децу, али и надареним малишанима. То су потврдиле и награде за књижевно стваралаштво.
Загрли Месец најбоље је дело за децу у региону, објављено прошле године – изгласано је на фестивалу „Везени мост“ у Тузли. А награда „Мали принц“ припала је Даници Богојевић за причу о девојчици и њеним настојањима да штити млађег брата који се разликује од друге деце.
Иако рођен са хромозомом више он зна шта је љубав, како се воле и разумеју људи који нас окружују.
„И највећа награда и највеће задовољство ми доноси то што су деца ту целу причу прихватила топло, што сам успела код њих да пробудим емпатију према мојим јунацима и њиховим проблемима који они имају само зато што су рођени другачије. Негде дете које се роди са неким видом аутизма или Дауновим синдромом, оно није имало избора али ми смо ти који можемо да изаберемо како ћемо се односити према њима“, каже списатељица за децу Даница Богојевић.
На конкурс Међународног фестивала дечје поезије „Дечје царство“ у Бањалуци песме је послало 4.500 младих песника. Апсолутни победник такмичења је Јован Ђорђевић из Блаца. За песму Мрак, мој живот и ја додељено му је звање – „Мали принц Дечјег царства“.
„Пишем песме 5 година и пишем бришем, пишем, бришем... и песме које ми се свиде ја покажем неком. Ово је заправо била прва песма коју сам ја одлучио да покажем својим родитељима па онда и наставници. Много ми се то свидело што знам да нешто што сам ја написао, знам да неком вреди и да је неко прочитао, да се свидело некоме“, истакао је Јован Ђорђевић из 7. разреда ОШ „Стојан Новаковић“ у Блацу.
Титула „Принц Дечјег царства“ за животно дело и допринос дечјем стваралаштву припала је писцу Бранку Стевановићу.
„Многи писци ће вам рећи да је за децу много тешко писати. Верујте да није. Када осетите тај неки унутрашњи глас оног детета који сте сачували у себи, тада знате да је све на своме месту. Сваки писац има своје читаоце, ја своје читаоце на неку моју изненадну срећу, познајем или их тек упознајем“, каже Стевановић.
Упркос епидемијској ситуацији и њеним ограничењима, регионални фестивали показали су да је такмичење изазов који радо прихватају и потврђени писци и млади таленти.
Коментари