Ретроспективном изложбом Владимира Величковића обележава се Дан Музеја савремене уметности

Владимир Величковић је сликао све оно што је човек у стању да уради човеку. Из сложеног опуса издвајају се монохроматски радови великог формата по којима је препознатљив. Порекло, ништавило, места, губилишта, само су неке од десет тематских целина изложбе.

„Фигура је заправо централна тема његовог опуса, он сам више пута наглашава да њега највише занимају рођење и смрт као две крајне тачке једног пређеног пута и пре свега препреке на које човек наилази и које треба да превазиђе“, објашњава кустоскиња Жаклина Ратковић.

Обухваћени су сви периоди стваралаштва, од најранијих београдских цртежа и слика које ствара као члан групе Медиала, преко прелаза ка новој фигурацији па све до последњих призора спаљене и опустошене земље.

„Што се тиче наше стране, извадили смо скице, ране студије, блокове које нико није никад ни видео, па смо их укључили. То је тај неки интимнији београдски моменат“, наводи Вук Видор, син Владимира Величковића.

Изложба је отворена на Дан Музеја савремене уметности чиме музеј одаје почаст једном од најзначајнијих домаћих уметника.

„Музеј савремене уметности у својој колекцији има укупно осам дела која се налазе у збирци у коју су сукцесвно улазила од 1962. до 2019. године и то је доказ да је Музеј као институција пратио рад Владимира Величковића од његових најранијих дана до смрти“, наглашава Маријана Коларић, директорка Музеја савремене уметности.

Живот Владимира Величковића подељен је на два града – Београд, у којем је рођен, и Париз, који је његов дом од средине шездесетих година. У најтежим периодима водила га је мисао – „Ја нисам отишао да бих отишао, него да бих стигао“.

Изложба поводом обележавања дана Музеја - 20. октобра, ће трајати до 21. фебруара.